Saradnja velikih pretraživača
August 1, 2009 | Posted in Web razmišljanja | By Nikola Vejin
Udruživanje koje su sproveli Yahoo i Microsoft je nešto o čemu se govori ovih dana. Ako izuzmemo one koji se drže stava da je Bing beznačajan iz razloga jer su to rekli isto pre koji mesec, pa sada klize po inerciji i dalje sa takvom tvrdnjom, svima ostalima je jasno da je u pitanju značajan dogovor. Prošle godine je Microsoft probao da preuzme Yahoo, ali taj plan preuzimanja nije prošao.
Nikako ne treba ni precenjivati taj događaj, jer to nije još sve gotovo dok se ne odobri od strane nadležnih institucija. I tu može doći do zatezanja, ali je sigurno da se neće zabraniti udruživanje. Situacija da se umesto tri pretraživača (Yahoo,Bing i Google), sada stvore samo dva ide u pravcu stvaranja jakoga monopola. Pretraživanje je sasvim sigurno i Yahoo, kao i Microsoftu prilično bitan segement tržišta, ali nikako nije i jedini njihov proizvod na kojem rade. Yahoo je svoje servise prilično integrisao sa pretraživačem, a i Microsoft će u svoje proizvode integrisati mogućnost korišćenja njihovoga pretraživača na jednostavan način. To će na duže staze dovesti do porasta broja korisnika.
E sad se stvar malo komplikuje za webmastere, kao i za vlasnike sajtova na engleskom, pošto će deo korisnika koji koriste ove pretraživače biti prilično velik. A trenutno se baš ne zna kako se rangiraju sajtovi na Bingu, sve što se može reći da su rezultati veoma slični onima kod Googla. Ni za Google se ne zna tačno kako radi, ali se već kroz praksu došlo do nekih saznanja kojima je olašan SEO sajtova. A SEO je u današnje vreme ključan faktor ukoliko se misli imati posećen sajt.
Broj korisnika Yahoo i Binga u Srbiji je zanemariv, ali će integracijom lakog pristupa pretraživaču iz Microsoftovih programa sasvim sigurno povećati taj broj. Sada jedino nam ostaje praćenje šta će se dešavati u praksi, i tome prilagođavati rad na sajtovima.
Država to sam ja – (L’etat c’est moi)
July 4, 2009 | Posted in Trenutna dešavanja na Internetu | By Nikola Vejin
Mislio sam da je u pitanju samo slučaj Apatina, sad sam uvideo da je problem malo širi. Grupa ljudi je objavila saopštenje, da bi skrenula pažnju na zloupotrebu novca od strane političara. Na saopštenje sam naišao na blogu personalmag.rs koji piše Goran Ančić.
То је uvod u tribinu u Omladinskom centru CK13 u ulici Vojvode Bojovića 13, u ponedeljak 06.07, sa početkom u 13:00 časova. Stvar je jednostavna, političari odlučuju šta je to kultura i šta je to umetnost i na taj način se finansiraju stvari koje se njima svide. Problem je konkretno, ne samo u slučaju Novoga Sada kada se skoro sav novac prelije na finansiranje tih favorizovanih projekata.
I potom sledi objašnjenje kako je to veća umetnost od ostalih, ne baš tako direktno rečeno, nego onako malo upakovano, kako samo političari znaju. Tako je i u Apatinu, tako je verovatno i u većini mesta. Ona manjina mesta koja ipak malo mudrije raspoređuje novac, ima tu sreću da u njih dolaze umetnici sklanjajući se od diktature proleterijata.
P.S.
Dok sam pisao post, vidim na Netvibes da je i Dragan Varagić skrenuo pažnju na ovo saopštenje na svom blogu. Ako se vest proširi, možda će i političari da se dozovu pameti pre nego se usude reći “Država, to sam ja“. A sa ovakvim postupcima i stavovima na tom su putu.
Kako roboti vide sajt ?
June 7, 2009 | Posted in Web razmišljanja | By Nikola Vejin
Izrada veb sajtova podrazumeva da se oni prave za korisnike. Na žalost treba napomenuti da postoje još uvek ljudi koji veb sajtove prave prema svojoj meri. Na svu sreću, da kada se pravi veb sajt prema svojoj meri, to se jasno odražava i na rezultate.
Međutim kada se veb sajt pravi za korisnike, veoma je bitno dobiti nazad povratne informacija i integrisati ih u sam veb sajt. I tako se sa vremenom dolazi do kvalitetnih rezultata, jer se zadovoljni korisnici rado vraćaju na sajtove na kojima se osećaju prijatno. Jedan bitan faktor je što na veb sajtove dosta posetilaca dolazi preko pretraživača, i tu se nalazi jedan popriličan problem. Pretraživači prikupljaju podatke o veb sajtovima pomoću robota, koji imaju svoja neka pravila za gledanje kvaliteta veb sajta. Sajt može imati super izgled za korisnike, ali da bude loš za robote. I to odmah povlači manju posećenost sa pretraživača, iz razloga što se sajt ne nađe na prvoj stranici pretraživača..
Da bi se malo to razumelo sve treba da se nauče neke stvari o sistemu kako funkcionišu roboti koji prikupljeju informacije za pretraživače. Ovo trebaju da razumeju oni koji se bave izradom veb sajtova (web masteri pre svega, ali i dizajneri). Naravno ne treba da bude sajt 100% prilagođen za pretraživače, nego akcenat izgleda sajta treba da bude na korisnicima. Sajt mora da stekne funkcionalnost i za robote i za korisnike, da se potrebe obadve grupacije preklapaju na sajtu. Na Internetu ima veliki broj servisa koji daju bolji uvid u to kako roboti vide vaše sajtove, ali ja koristim samo dva i sa njihovim izveštajima sam veoma zadovoljan. Ako ste zainteresovani da ih pogledate linkovi su vam ispod. Naravno možete da pogledate i sajtove koji su vam konkurencija. I naravno iskoristite, neke slabosti svoje konkurencije.
Ovo što ćete videti koristeći alate za analizu vaših veb sajtova nećete moći da iskoristite, ako ne posznajete osnove SEO optimalizacije. U tu svrhu možete da skinete mali priručnik koji je pripremio Google i koji je preveden.
Miš za video igre – XL-740k
May 19, 2009 | Posted in Video igre | By Nikola Vejin
Miš je u današnje vreme postao sastavni deo kompjutera, mada u startu i nije baš preterano korišćen. Sada se rad na kompjuteru ne može zamisliti bez njega. Na tržištu se trenutno može naći veliki broj različitih oblika i modela, najrazličitijih boja, pa prilikom odabira je teško da se odabere kvalitetan.
Može se čuti dosta saveta i preporuka kako to da se odradi, ali ja sam se odlučio, samo za nekoliko stvari na koje da obratim pažnju. Prvi zahtev je bio da se miš na kompjuter spaja uz pomoć kabla, tako da su sve bežične varijante odmah u startu odbačene od daljeg razmatranja. Drugi zahtev koji sam postavio prilikom potrage je bio da miš ima dodatne tastere, pored uobičajenih. To sa dodatnim tasterima je u današnje vreme postalo sasvim redovno i veliki broj modela ih poseduje. Ali ne treba ni tu preterivati, oko 6 tastera je sasvim OK. I poslednji zahtev koji sam postavio je bio da miš mora biti ergonomski oblikovan, da se ruka ne zamara u slučaju dužeg rada sa njime.
Kada sam to sve složio i malo pretražio po Internetu izdvojilo se nekoliko modela i svi su redom bili gejmerski. Malo me je to iznenadilo jer bi se pre od miševa koji se koriste u firmama moglo očekivati da budu funkcionalni i da ne zamaraju ruku pri dužem radu, ali sam se uverio da nije tako. Potom sam malo čitao kritike, da vidim šta se piše po Internetu o tim modelima, a istovremeno sam i sa prijateljima raspravljao na tu temu. I na kraju sam se odlučio.
XL-740k je naziv modela, a proizvođač je A4Tech. I mogu da kažem da sam veoma zadovoljan sa njime. Miš je malo čudnijega izgleda i treba par dana da se priviknete na rad sa njim. Na prvu ruku deluje malo glomaznije, kabal koji ga spaja sa kompjuterom je malo deblji od redovnih miševa. Na mestu gde dolazi palac, nalaze se gumeni nabori, koji mi sasvim odgovaraju i daju prijatan osećaj i posle dužeg rada. Može da se podešava različita vrednost DPI-ja, i to se na mišu signalizira laganim svetlom koje sasvim fino pomaže pri radu pošto samo sa jednim pogledom možete da vidite kako je podešavanje i da ga brzo prebacite na neku drugu vrednost. XL-740k je model ipak koji je namenjen za igranje video igara, tako da će se gejmerima veoma dopasti. U njemu se nalazi memorija, i ima je dovoljno da zapamti sva podešavanja. Takođe ima i dodatne tegove unutar sebe, tako da njihovim dodavanjem ili uklanjanjem možete da ga prilagodite sebi i svom načinu rada.
Kako ide gašenje .yu domena
April 17, 2009 | Posted in Web razmišljanja | By Nikola Vejin
Sasvim je solidna komplikacija ispala sa gašenjem domena koji su se završavali na .yu. Mislim oni se i dalje koriste, ali je veliki broj domena jednostavno ugašen i to izaziva kolaps.
Za domen .yu je bila zadužena neka grupacija, o kojoj su se mogli veoma često čuti hvalospevi, kako em rade dobro, em je sve na volonterskoj bazi. Samo se povremeno u stručnim krugovima mogla pročitati poneka kritika. Sistem je bio dobar za vreme kada je nastajao, a tada se nije moglo znati najbolje u kom pravcu će se stvari odvijati. Na žalost nije mnogo rađeno da se sistem prilagođava promenama tržišta, to je vidljivo sada iz ove perspektive. Domeni .yu nisu deljeni, nego su deljeni sa dodacima ispred co.yu, org.yu i slično. Takve domene su dobijala samo pravna lica. Ali uz malo dovijanja svako je mogao da dobije neki domen, pa je sa vremenom niko veliki broj sajtova. Nisu baš bili neki domeni realno gledano, ali su bili besplatni.
I onda je nestala Jugoslavija, a Srbija je postala država. Domen .yu je gurnut u ćošak, a promovisan je domen .rs. Ali realno nije mnogo toga odrađeno da bi se organizovao odradi prelazak na novi domen smisleno, nego je sve prepušteno tržištu uglavnom da samo vremenom uredi. Vlasnicima domena koji se završavaju na .yu je ponuđeno da pređu na .rs koji se naplaćuje ili na varijante co.rs, org.rs i slične. Ja sam imao jedan sajt sa domenom org.yu koji sam posle zahteva da se prebaci na novi domen prebacio na .org. Razmišljao sam i o varijanti org.rs, ali sam na kraju odlučio da je bolje uzeti TLD.
I šta se sada dešava sa prelaskom sa .yu domena na neki drugi. Pa recimo da su se pojavili izvesni problemi.
- Sajt ima indexiran sadržaj od Googla, ali sa starim adresama. Što praktično znači da će posetioci da budu preusmereni na stari domen i tu će im izaći obaveštenje da tako nešto ne postoji. A realno sa Googla dolazi najveći broj poseta.
- Izvesni delovi sajtova su linkovani tako da im stoji da se nalaze na lokacijama starog domena. Ovde pre svega mislim na slike, muziku ili video materijal. U nekim CMS portalima ili nekim forumima, se dešava da se ne mogu prikazati slike koje čine grafičko okruženje. Ovde konkretno mogu reći da sam imao iskustvo sa SMF forumom, koji nije hteo da prikaže grafičku temu, već sam u admin panelu ručno to morao da podesim.
- I na kraju totalni kolaps sa e-mail adresama. To je prosto rečeno katastrofa. Ja sam administrirao sajt sa domenom org.yu, pa sam sve naloge gde sam registrovan sa adresom koja se završavala na org.yu podesio na alternativne e-mail naloge. Međutim veliki broj korisnika je ostao bez mogućnosti da koristi svoje e-mail adrese koje su dobili u sklopu nekog sajta. Sve bi to još kako tako prošlo da te adrese nisu korišćene u bankarskim nalozima.
Ovo su samo najčešći problemi sa kojima se srećemo u svakodnevnom radu, koji su značajno mogli biti redukovani da je obavljena malo ozbiljnija priprema od strane agencija koje su ovlašćene da se bave pitanjem nacionalnoga domena od strane države.
U svakom slučaju preporuka koju lično mogu dati jeste da se prilikom kupovine domena odlučite za TLD.
Glasanje
Loading ...