Zašto ima malo dobrih sajtova na ovim prostorima
February 26, 2015 | Posted in Web razmišljanja | By Nikola Vejin
Kako se na Internetu bavim sajtovima više od 10 godina, nedavno sam primetio da se slika malo izmenila u odnosu na period kad sam počeo raditi. Postoje dve velike razlike koje moram da priznam: prvo da se tehnologija usavršila da i da je večina sajtova sad funkcionalna i lepa, a druga stvar je da se broj sajtova povećao za 4 puta. To za četri puta, znači kvalitetnih sajtova.
To povećanje broja sajtova je izuzetno malo kada se pogleda i uporedi sa engleskim govornim područjem koje je praktično eksplodiralo i u kvalitetu i u kvantitetu. U samome startu je to bilo samo onako usputno zapažanje, ali se ta misao vraćala više puta i počelo me je kopkati zašto je tako. Na na domaćem tržštu u vrhu su u nekim oblastima zakucani sajtovi dugi niz godina, a jedino osveženje u tom poretku je bila pojava telegraf.rs koji se relativno brzo probio do vrha.
Kako napraviti dobar sajt
Ovo je je relativno jednostavno, naučiš kako se prave dobri sajtovi potom sedneš i napraviš. Doduše napraviti dobar sajt nije lako. Za samo dizanje sajta može da posluži neki CMS, zatim je potrebno odabrati i temu kojom će se sajt baviti. Na osnovu tematike se odabere i domen, tako da je na neki način povezan sa tematikom sajta.Ztim se odradi odabit templata i počene sa pisanjem sadržaja, a usput se naprave i raznorazne strane na društvenim prežama za promociju sadržaja. Obarti se pažnja malo više na SEO i to bi bilo ukratko to.
U praksi se pripreme rade nekoliko meseci, pre nego se kupi domen. Da bi se nekom mogao sajt pokazati, kao neka promocija potrebno je bar 6 meseci da se radi na njemu. Ovo je neka računica ako vam je budžet minimalan i 90% poslova morate sami da odradite. Ako imate dosta para, to vreme za pokretanje sajta se značajno skraćuje. Međutim situacija je da ljudi malo ulažu jer su budžeti za izradu sajta minimalni. I tu na scenu stupa učenje, savetovanje sa iskusnijima, pisanje na forumima i gledanje video tutoriala.
Odustajanje od domaćeg tržišta
Kako se na tom sajtu sve više radi, uviđa se da postoje i drugi načini poslovanja. neko shvati da više voli da programira i potom nađe neku firmu koja radi usluge za strana tržišta. Ti poslovi su solidno plaćeni, ali imaju neke svoje specifičnosti koje nisu tema ovog posta. Poenta je da je u tom trenutku deo polu uspešnih sajtova napušten od strane ljudi koji su otišli u programere ( a tamo je zabranjeno raditi na svojim projektima).
Međutim velika većina je zadovoljna razvijanjem sajtova i radi na tome. Međutim čitav problem oko manjka dobrih sajtova na domaćem tržištu nastaje usled nekoliko pojedinaca koji počnu da rade sajtove na stranim jezicima, najviše na engleskom. U tim početnim fazama se ne vidi neka razlika i nakon malo vremena ti koji rade sajtove na stranim jezicima počnu da zaostaju. Manje poseta, manje otvorenih strana, kraće zadržavanje na sajtu su pokazatelji koji ljudima koji razvijaju sajtove za domaće tržište da su na dobrom putu jer su njihovi sajtovi posećeniji, više otvorenih strana i duže vreme zadržavanja na njhovom sajtu.
Tako je grupa ljudi koja radi na domaćem tržištu umanjena i za one koji su počeli raditi sajtove na stranom jeziku. Ali i dalje naveći broj ljudi nastavlja da razvija sajtove za domaće tržište. Nakon recimo 2 ili 3 godine rada to je već sasvim fino, sajt je dobro popunjen kvalitetnim tekstovima, dosta linkova dolazi ka sajtu, dobro pokriven podrškom na društvenim mrežama. Zarada je prisutna i uglavnom je stabilna, svako je oko svog sajta okupio vlasnike drugih sajtova koji rade slične stvari radi razmene iskustava i linkova.
Razmenom informacija se pojavljuju oni koji su sajtove pokrenuli na stranim jezicima, prikaz njihove statistike je dosta slbiji od domaćih sajtova međutim je zarada dosta često duplo veća. Polako se kod ostalih javljaju ideje o razvoju sajtova na stranom jeziju sa ciljem da se pokrije neka mikro niša, jer samo biti prvi za neku usku oblast je dovoljno da se zaradi isto kao sa domaćim kvalitetnim sajtom.
Kako to sada izgleda
Neki sajtovi koji su se redovno osvežavali, sada su prosto zamrznuti u trenutku. Povremeno se ubaci neka vest i ništa se posebno ne menja na dizajnu. Kao da niko ne radi na njemu, a to je zapravo istina. Jer se sve više ljudi okreće radu za strani tržište, gde je sve teže i rezultati su lošiji sa izuzetkom zarade koja je bolja. Nikako nije zgodno kad se vidi da je sajt na engleskom sa 17 klikova zaradio više nego domaći da 71 klikom na reklamu. I to zaradio duplo više.
Razloga za malu zaradu je mnogo, neko će reći da se isplati reklamirati na velikim sajtovima koji su pri vrhu popularnosti. Jedini izuzetak vredan spomena jeste Coca Cola sa projektom Bloggers Network mada je relativno ograničen po broju mesta koja nude blogerima za učestvovanje. Sa druge strane imate velike kampanje kao “Beograd na vodi” koji se pojavljuje na svim mogućim pozicijama i medijima ako su veliki. Kao da su mali sajtovi koji promovišu turizam ili recimo tržište nekretninama toliko problematični da ih treba izbegavati. Ili ne daju provizije dovoljne da bi se neko cimao.
I tako sad bih ja trebao da napišem neki zaključak ovde na kraju ovoga što pišem, ali trenutno nemam vremena jer idem da završim neki tekst na engleskom. Jer sam i sam nedavno počeo da radim na engleskom govormom području i zadovoljan sam rezultatima.
Preslovljavanje za Writer i Calc
July 17, 2014 | Posted in Besplatni programi | By Nikola Vejin
OOoTranslit (OpenOffice.org Transliterator) je skup makroa koji predstavljaju jezički dodatak za programe Writer i Calc kancelarijskih paketa LibreOffice i OpenOffice.org. Omogućava dvosmerno preslovljavanje ćiriličnog teksta u latinični (podrazumevano), kao i latiničnog u ćirilični, u okviru izabranog teksta i ćelija ili nad kompletnim dokumentom. Obuhvaćen je rad sa svim slovima srpske azbuke i abecede, što omogućava upotrebu i za druge srodne jezike (hrvatski, bošnjački, crnogorski).
Ovo je ukratko o ovom fantastičnom dodatku za LibreOffice, koji je kako mi se čini nastao u naletu kada je taj paket ojačao na ovim prostorima. O potrebi za preslovljavanjem nisam ni razmišljao, dok mi nije stigao jedan tekst na ćerilici, a koji je trebao biti objavljen na netu.
► raspored ikonica za preslovljavanje nakon instalacije u Writeru
Samo preuzimanje i instalacija su jednostavni, OOoTranslit se instalira prostim dvoklikom kao i većina toga na Windowsu. Kako zbog najavljenih pritisaka od strane državnih poreznika i inspektora, opet je na privatnom sektoru da posveti više pažnje da se ne koriste piratke verzije programa. Kako je Windows office skupa stvar, ostaje opcija korišćenja LibreOffice koji ima sve funkcije neophodne za rad sa dokumentima.
► slika preuzeta sa sajta oootranslit.lugons.org
Kao što se može videti sa slike iznad, rad sa ovim dodatkom je sasvim jednostavan, a iz praktičnog iskustva mogu da kažem da su rezultati odlični. Mada ovde nije reč bukvalno o besplatnom programu, ipak ću ovaj tekst svrstati u kategoriju “Besplatni programi”.
RIFT – MMO igra
May 5, 2014 | Posted in Šta trenutno radim | By Nikola Vejin
Broj besplatnih online igara je zaista velik i teško je odabrati igru koja će nam u potpunosti odgovarati. A izbor je zaisita velik i zaista možete naći neku koja će vam u potpunosti odgovarati. Međutim taj odabir može potrajati danima.
Ja sam u prethodnom periodu igrao igricu Tera i bila je veoma dobra. U pitanju je otvoreni svet koji se sastoji od nekoliko kontinenata i prilično je velik. Međutim nešto sam zeznuo oko naloga i došao u situaciju da se ne mogu ulogovati na svoj nalog. Rešio sam da pogledam šta se u međuvermenu pojavilo, pošto sam Teru igrao oko godinu i po dana. Testirao sam sedam igara i osma je bila igra RIFT.
Mogu reći da sam oduševljen, svet je takođe ogroman, ima jako mnogo manjih zadataka i relativno često se dešavaju napadi iz druge dimenzije na raznim mestima na mapi.
Svet je podeljen na zone koje naseljavaju protivnici koji imaju ujednačenu snagu. Tako da kad počnete nema potrebe ići u neka istraživanja, jer se sva po pravilu brzo završavaju. Pristup osnovnim komandama je jednaostavan, ali zato nadograđivanje lika nije baš jednostavno. Ali vremenom se i tu uđe u štos. Moguće je pozvati i jednog pomoćnika da ide sa vama i pomaže vam u borbi. Sad tip pomoćnika zavisi od rase koju odaberete i od kakvih se elemenata kreira. Radi ubrzanja kretanja se mogu nabaviti koji ili neke malo egzotičnije životinje. Bez ulaganja novca se dobro napreduje, ali za neke bolje stvari ili za ubrzavanje napretka je potrebno izdvojiti određenu sumu.
Lokacije su u samoj igri veoma šarenolike, ali kako sam još na početku nisam se baš mnogo kretao po mapi. Protivnici su takođe veoma živopisni, mada im je malo slabija inteligencija u toku borbe prilična mana. Jedina stvar koja ljudima veoma smeta je veličina torbe u koju odlažete stvari koje osvojite izvršenjem zadataka ili ih oduzmete od protivnika koje ubijete. I to je moguće proširiti postepeno ili ako se plati može i odmah. Ovo zahteva češće odlaske do većih centara kojih ima dosta i prodaju onoga što netreba. Meni je ovaj detalj sasvim ok, ali kad sam čitao o igri vidim da se ljudi žalje po forumima na to.
Sa režimom igranja u periodu svaki drugi dan oko sat vremena, meni za sad ne treba nikakva druga zanimacija. Verovatno ću je igrati dok ponovo ne zeznem nešto sa podešavanjima oko naloga i ne budem se mogao ulogovati.
Kako pronaći zakopano blago
December 10, 2012 | Posted in Na Internetu ima | By Nikola Vejin
Digitalizacija polako dolazi među sve slojeve drštva, pa je tako stigla i među tragače za zakopanim blagom. Ovaj put ću se samo kratko osvrnuti na deo poslovanja vezan za Internet, mada ima tu još zanimljivih informacija o korišćenju novih tehnologija u traganju za blagom. Cela tematika će možda se nekima učiniti smešnom, ali ako bi se raspitali kako ide trgovina preko aukciskih sajtova i kakve su cene, možda i shvate svu ozbiljost posla.
U pitanju su sajtovi zakopanoblago.com i skrivenoblago.com koji su mi privukli pažnju. Oba sajta u svom sklopu imaju i forume, skrivenoblago.com ima na svom forumu trenutno preko 9 600 napisanih poruka, a zakopanoblago.com na svom forumu ima preko 3 000 napisanih poruka. Verovatno na Internetu ima još sajtova slične tematike, ali ovi su trenutno najbolji.
Što se tiče monetizacije ovakvi sajtova, koji imaju tematiku zakopanog blaga, postoje tri grupe kojima bi bilo zanimljivo da se predstave na njima. Prva su proizvođači metel detektora, druga su smeštaji u blizini značajnijih lokacija i treća grupa su oni koji se bave otkupom starina i zlata. U principu svi bi imali koristi da plate reklamu koja nije verovatno mnogo skupa, ali i da se predstave promotivnim tekstovima na tim sajtovima.
To gore je bilo vezano za sajtove, a što se tiče traženja zakopanog blaga, najveća prepreka je zakon. Nisam mogao naći konkretno tumačenje kako to tačno ide po zakonu, bilo bi zgodno da postoji na jednom mestu to sve predstavljeno, pošto se na ovu aktivnost odnosi nekoliko različitih zakona iz različitih vremenskih perioda.
Dva miliona i sto hiljada
September 3, 2012 | Posted in Web razmišljanja | By Nikola Vejin
Ili šta RTS kaže ?
Recimo ovako, emisija se zvala ” Sto godina srpskog ratnog vazduhoplovstva : Međunarodni aeromiting, prenos sa aerodroma Batajnica “, počela je u 10 časova i 35 minuta, a završila se u 15 časova. Podatak sam uzeo iz dnevnih novina od 2 septembra. Danas u emisiji “Dnevnik 2”, voditelj je rekao da je tu emisiju gledalo 2 100 000 gledalaca i da su čak i oni koji se bave praćenjem gledanosti iznenađeni sa tim rezultatima. Bilo je tu malo više priče, svakako da je prenos bio gledan, ali da li je 2 100 000 stanovnika Srbije nedelju provelo sedeći skoro četri i po sata ispred malog ekrana, gledajući RTS 1.
Kako sam imao kod kuće instaliran piplmetar, znam otprilike kako to radi, da postoji mnogo različite kategorije gledanosti. Ima na primer gledanost koliko se ljudi zadržalo gledajući neki kanal manje od minuta, koliko je ljudi neki kanal gledalo između 1 i 3 minuta, koliko ih je gledalo neki kanal manje od jednog sata i slične kategorije. E to je šema koja se koristi na Balkan, pa i u Srbiji kaže se broj gledalaca ali se ne kaže u kojoj kategoriji. I tako se stekne utisak da je preko dva miliona ljudi sedelo preko 4 sata gledajući jedan kanal.
Događaj jeste bio zanimljiv i verovatno je mnoge zainteresovao, međutim sasvim je sigurno da je značajno manji broj gledalaca proveo čak manje od četri sata ispred televizije. I sad to tehnički jeste neistina, a sad da li je slučajno tako ispalo ili je postojala namera da se podaci tako prezentuju u udarnom terminu.
Zašto svi friziraju podatke ?
Pa recimo zbog reklamnih kampanja, recimo platiš prikaz reklame i nju vidi preko dva miliona ljudi. Jer bez obzira kad prikažu tvoju reklamu u toku emisije, dva miliona ljudi je uvek tu i videće je. A to je blizu trećine stanovnika u Srbiji. I naravno to je istina, jer su to rekli na televiziji. Nije sad u pitanju RTS, sve televizije sa nacionalnom frekvencijom povremeno iznose podatke na isti fazon koji se večeras mogao videti. Zanimljivo je to da takve podatke nisu iznosili pre recimo 20 ili 30 godina.
Nije bilo ni potrebe da se iznose podaci o tako uspešnoj gledanosti programa, iz prostog razloga. Nije postojao Internet, a sad postoji. Gledanost televiziskih kanala u klasičnom smislu opada, a raste posećenost sajtovima. Oglašivači su to primetili, pa su počeli da se reklamiraju na Internetu, jednostavno deo budžeta za reklame zakinu televiziji i novinama i preusmere na sajtove. Postoje metode za praćenje uspešnosti reklamnih kampanja, i vide se rezultati. To dovodi da se stabilno povećavaju budžeti koji se izdvajaju iz godine u godinu za reklamiranje na Internetu. I to na štetu televizije i novina.
I sad sledi zaključak
Ne znam da li treba uopšte pisati zaključak, kad je sve tako očigledno, neko bi mogao reći “mala bara, a mnogo krokodila”. I još bi se svašta moglo napisti, na informacije koje se svakodnevno mogu videti, pročitati i čuti, a od ekipa kojima je cilj da se sopstveni proizvod predstavi u što boljem svetlu. Sasvim ljudski postupak, ali da se sačuva neka mera da se ne preteruje. Da se rezumemo ima i sajtova koji kad prikazuju svoju statistiku, prećute neke podatke a duge istaknu.
Međutim rezultati reklamnih kampanja se mogu pratiti veoma uspešno. I sasvim je sigurno da će se količina novca koja se izdvaja za reklame na Internetu nastaviti povećavati u narednim godinama.