September 3, 2012 | Posted in:Web razmišljanja |

Ili šta RTS kaže ?

Recimo ovako, emisija se zvala ” Sto godina srpskog ratnog vazduhoplovstva : Međunarodni aeromiting, prenos sa aerodroma Batajnica “, počela je u 10 časova i 35 minuta, a završila se u 15 časova. Podatak sam uzeo iz dnevnih novina od 2 septembra. Danas u emisiji “Dnevnik 2”, voditelj je rekao da je tu emisiju gledalo 2 100 000 gledalaca i da su čak i oni koji se bave praćenjem gledanosti iznenađeni sa tim rezultatima. Bilo je tu malo više priče, svakako da je prenos bio gledan, ali da li je 2 100 000 stanovnika Srbije nedelju provelo sedeći skoro četri i po sata ispred malog ekrana, gledajući RTS 1.

Kako sam imao kod kuće instaliran piplmetar, znam otprilike kako to radi, da postoji mnogo različite kategorije gledanosti. Ima na primer gledanost koliko se ljudi zadržalo gledajući neki kanal manje od minuta, koliko je ljudi neki kanal gledalo između 1 i 3 minuta, koliko ih je gledalo neki kanal manje od jednog sata i slične kategorije. E to je šema koja se koristi na Balkan, pa i u Srbiji  kaže se broj gledalaca  ali se ne kaže u kojoj kategoriji. I tako se stekne utisak da je preko dva miliona ljudi sedelo preko 4 sata gledajući jedan kanal.

Događaj jeste bio zanimljiv i verovatno je mnoge zainteresovao, međutim sasvim je sigurno da je značajno manji broj gledalaca proveo čak manje od četri sata ispred televizije. I sad to tehnički jeste neistina, a  sad da li je slučajno tako ispalo ili je postojala namera da se podaci tako prezentuju u udarnom terminu.

Zašto svi friziraju podatke ?

Pa recimo zbog reklamnih kampanja, recimo platiš prikaz reklame i nju vidi preko dva miliona ljudi. Jer bez obzira kad prikažu tvoju reklamu u toku emisije, dva miliona ljudi je uvek tu i videće je. A to je blizu trećine stanovnika u Srbiji. I naravno to je istina, jer su to rekli na televiziji. Nije sad u pitanju RTS, sve televizije sa nacionalnom frekvencijom povremeno iznose podatke na isti fazon koji se večeras mogao videti. Zanimljivo je to da takve podatke nisu iznosili pre recimo 20 ili 30 godina.

Nije bilo ni potrebe da se iznose podaci o tako uspešnoj gledanosti programa, iz prostog razloga. Nije postojao Internet, a sad postoji. Gledanost televiziskih kanala u klasičnom smislu opada, a raste posećenost sajtovima. Oglašivači su to primetili, pa su počeli da se reklamiraju na Internetu, jednostavno deo budžeta za reklame zakinu televiziji i novinama i preusmere na sajtove. Postoje metode za praćenje uspešnosti reklamnih kampanja, i vide se rezultati. To dovodi da se stabilno povećavaju budžeti koji se izdvajaju iz godine u godinu za reklamiranje na Internetu. I to na štetu televizije i novina.

I sad sledi zaključak

Ne znam da li treba uopšte pisati zaključak, kad je sve tako očigledno, neko bi mogao reći “mala bara, a mnogo krokodila”. I još bi se svašta moglo napisti, na informacije koje se svakodnevno mogu videti, pročitati i čuti, a od ekipa kojima je cilj da se sopstveni proizvod predstavi u što boljem svetlu. Sasvim ljudski postupak, ali da se sačuva neka mera da se ne preteruje. Da se rezumemo ima i sajtova koji kad prikazuju svoju statistiku, prećute neke podatke a duge istaknu.

Međutim rezultati reklamnih kampanja se mogu pratiti veoma uspešno. I sasvim je sigurno da će se količina novca koja se izdvaja za reklame na Internetu nastaviti povećavati u narednim godinama.

 

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.