Čačkanje oko kriptovaluta

October 16, 2024 | Posted in Šta trenutno radim | By

Leave a Comment

Kad su u pitanju kriptovalute, ne mogu da se pohvalim da sam se uključio jako davno u celu priču. Mnogo više sam čitao o samom blokčejnu i Web3, pokušavajući da uvidim pre svega kako bi se to moglo primeniti na poljoprivredu. Tek pre nekih 2 ili 3 godine sam počeo malo više da pratim kriptovalute i da bi ih malo bolje razumeo uključio sam se u nekoliko projekata.

Proof of Work (PoW)

Mada bi se za ovo što ja radim teško moglo reći da je pravi Proof of Work (PoW), prema nekim tumačenima to i jeste. Odlučio sam se za neke projekte koji spadaju u takozvane shitcoine (The term shitcoin refers to a cryptocurrency with little to no value or no immediate, discernible purpose). Ovi za koje sam se uključio podrazumevaju pre svega svakodnevno prijavljivanje na njihove sisteme i izvršavanje manjih zadataka.

Ovde ću navesti odmah koji su to projekti i staviti linkove ukoliko bi ste se želeli uključiti da probate. Od svih njih samo je Pi Network odvojen kao poseban projekat dok su svi ostali na Telegramu i neophodno je da imate Telegram instaliran na mobilnom.

Neki moji utisci oko ovih kripto projekata

Svakako da je napoznatiji Pinetwork, koji me je privukao zbog skupljanja zajednice i pre nego što je išta urađeno. Kroz seriju određenih događaja kao što su hakatroni napravljen je priličan pomak i kreirano je dosta funkcija unutar same aplikacije. Sama kriptovaluta još nije izlistana na menjačnicama, ali postoje kupciveć u ovoj fazi.

izvor – bz-expert.com

Što se tiče ostalih šest projekata moglo bi se reći da su dosta šarenoliki. Moram napomenuti da su pokrenuti u različitim vremenski periodima i da imaju različit broj korisnika.

Sad kada bi se svi oni sastavili u jedan veliki projekat imali bi sve neophodno, ovako pojedinačno svi imaju neke svoje nedostatke. Naravno da treba napomenuti da su najvažnija stvar korisnici i to svi oni imaju. Međutim prva stvar koju bi trebali da imaju jeste beli papir, što neki od njih nemaju (objavljeno). Zapravo kada se malo koristi projekat vidi se da imaju nekakav plan razvoja, ali je stvar da on nije javno objavljen.

sa bloga – Kako sam ugasio tri projekta u 2023 godini

Što se tiče neke vrednosti, pa ni jedan od ovih projekata ih za sada nema. To za mene nije problem, nekako sam više zainteresovan za praćenje sistema kako to radi. Sasvim je sigurno da blokčejn nudi mnogo mogućnosti koje za sada su samo minimalno iskorišćene.

Neki plan za naredni period

Osim Pi networka koji koristim oko dve godine, ove ostale koristim par meseci. Da bi se stekla malo bolja slika oko toga šta može da se bude u narednom periodu, nastaviću da učestvujem u svih 6 projekata. Naredne godine u ovo vreme ću napisati kakva su iskustva i kako sam se sa kojim proveo.

Što se tiče kriptovaluta treba biti oprezan jer je prisutno mnogo prevara. Tu ide prva preporuka da se posavetujete sa nekim ko se tim bavi više vremena, da se ne oslanjate 100% a informacije sa interneta. Nemojte bespotrebno ostavljati svoje važne podatke ni na jednom sajtu.

Pročitajte više...

Kako sam ugasio tri projekta u 2023 godini

May 17, 2024 | Posted in Šta trenutno radim | By

Leave a Comment

Kako na internetu radim aktivno dve decenije, imam raznoraznih iskustava koja mogu prepričati. Ali za ovaj blog post sam se odlučio da predstavim tri priče i to sve iz prethodne 2023 godine. Zajedničko za svaku od priča je to što su one o projektima koje sam ugasio i koji više nisu aktivni na internetu.

Kao što sam već napisao na internetu dosta dugo radim i kako uglavnom radim za sebe, samo povremeno za druge, došao sam u situaciju da imam pokrenuto više od 10 veb sajtova. Mada može delovati kao da sam pravio sajtove samo da ih bude što više, zapravo je svaki imao jasan cilj.

Poljolink

Prvi projekat koji ću predstaviti i opisati njegovo gašenje je bio zamišljen kao direktorijum poljoprivrednih firmi i imao je odlično ime – poljolink. Napravio sam ga 2013 godine, u periodu kada su se prestale osećati negativnosti nakon ekonomske krize. Nekako u tom periodu je i poljoinfo forum ojačao i ja sam tražio priliku kako da proširim posaou toj oblasti.

Direktorijum poljoprivrednih firmi je tada bio dobra ideja, a sasvim sigurno je i sada, jednostavno u Srbiji se oko 20% stanovništva bavi i svi bi imali koristi od njega. Sama izrada direktorijuma firmi je tada (kao i sada) bila prilično jednostavna sa tehničke strane. Osnovu čini WordPress i instalira se neka tema koja je namenjena za direktorijume firmi, potom se to malo vizuelno uobliči i može se početi raditi.

direktorijum poljoprivrednih firmi

Razlog za gašenje je nedostatak vremena za rad, jer se pokazalo da je glavna komponenta dobrog direktorijuma firmu komunikacija sa firmama koje su upisane. Ja sam zamislio da oni dobiju svoje naloge i da sami unose svoje podatke. Međutim u praksi je situacija da vlasnici firmi se bave svojim poslom, a emaju baš vremena da rade na promociji.

Pikeinfo

Ovo je bila zanimljiva ideja, a koncept je dokazan na većm broju primera. Sistem se sastojao na ideji da se napravi kanal gde bi se pisalo o ribolovu štuke na englesom jeziku, a da se kao dodatni prostor postavi YouTube kanal.

Ovo se dokazalo kao dobar metod jer je u pitanju niša koja nije preterano široka, a pruža opet dovoljno prostora za kreiranje sadržaja. Međutim problem je nastao u tome što e potrebno dosta vremena da se kreiraju tekstovi, ali i video materijal. Kako se došlo do toga da je napravljen samo osnovni prototip sa desetak tekstova i sličnim brojem videa na YT kanalu i da je potom sledila pauza od skoro godinu dana, postalo je jasno da me dalji razvoj tog sajta ne interesuje previše. Tako da je i ovaj sajt ugašen.

Zanimljiv forum

Od ova tri projekta, ovaj mi je najviše značio jer se razvijao više od 15 godina, sa tim da je u samom startu imao i relativno aktivnu zajednicu. Tema foruma je bila lov i ribolov kao što je i sam zanimljiv sajt koncipiran.

Čitav forum je pokretala SMF skripta koja je u samom početku rada bila odlično podržana, međutim kako je vreme prolazilo to podrška zajednice je opadala. To se pre svega ogledalo u periodu kada su sajtovi trebali da budu istovremeno prilagođeni desktopu ali i mobilnim uređajima. Zajednica koja se okupljala se razišla, deo koji zanima pecanje se prebacio na forum Vukovi sa Dunava.

Nedostatak zajednice, ali i problemi oko same skripte koja se sve sporije razvijala su doprineli da se odlučim da to bude treći projekat u 2023 godini koji će prestati sa radom.

Nekog zaključka oko gašenja projekata i nemam, sa jedne strane je sasvim jasno da projekti koji se nikako ne razvijaju trebaju biti ugašeni. Opet, sa druge strane postoji i mišljene zašto gasiti sajtove, jer su na zajedničkom hostingi samo se plaćaju domeni na godišnjem nivou, pa to pune ne košta. Oba stava su podjednako dobra, ali sam odlučio da ova tri projekta – sajta ugasim. Sad nakon par meseci mogu reći ni da nemam nešto neke ni novčane uštede, a ne mogu reći ni da imam nešto vremena više za rad na drugim sajtovima. Međutim isto da kažem da dajem preporuku da se projekti – sajtovi bez perspektive ipak ugase.

Pročitajte više...

Radovi oko arheologije – 2023

October 30, 2023 | Posted in Šta trenutno radim | By

Leave a Comment

Svako ima neka svoje interesovanja kao hobi, pa se time bavi kad ima slobodnog vremena. Ja imam više tih interesovanja, od kojih je jedno istorija, a time kad se čovek zanima može da čita knjige, gleda dokumentarce, ide u muzeje ili obilazi neka istoriska mesta. I to bi uglavnom bilo to, međutim meni se ukazala prilika za jednu dodatnu aktivnost, a to je da učestvujem na arheološkom iskopavanju.

Samo iskopavanje je bilo u Apatinu, na lokalitetu Magareći mlin, neka bliža odrednica za one koji znaju teren je na Devetoj tabli u blizini Cigan hata Na sajtu Somborskog muzeja ima prikaz na karti gde se to nalazi tačnije.. To su neke tehikalije a još bi rekao da je iskopavanje trajalo od 11. septembra do 10. oktobra, bar što se mene tiče. Trebam reći da sam u tome učestovao kao radnik, da ne pomisli neko da sam bio stručni saradnik ili slično.

Ovde ću navesti i sve koji su radili na radovima: Anđelka Putica, Kristina Penezić, Ivana Živaljević, Viktorija Uzelac, Jugoslav Pendić, Nemanja Pavlović, Nikola Milivojević, Luka Jović, Nenad Spremo, Lazar Kusonić, Nikola Popović i ja Nikola Vejin. Uporedo sa radovima na iskopavanju su se odvijali i radovi na snimanju okolnog terena, tu je učestvovao i Jugoslav Pendić kog sam spomenuo već da je radio i na iskopavanju, a pored njega i Nikola Govedarica, Gordana Topić, Maša Buđen i Bojana Ivošević.

Ova akcija je izvedena iz dva dela, u prvom je vršeno istraživanje terena krajem 2022. i drugog dela samog arheološkog iskopavanja gde sam učestvovao.

  • prvo je istraživanje krajem 2022. koje se zvalo – „Poslednji lovci i prvi zemljoradnici Bačke: kartiranje i zaštita lokaliteta Magareći mlin”
  • drugi naziv je za iskopavanje 2023. koje se zvalo – “Poslednji lovci i prvi zemljoradnici Bačke, arheološko istraživanje lokaliteta Magareći mlin”

Nekoliko stvari oko lokaliteta Magareći mlin i iskopavanja 2023

Za početak ide priča kako je počelo sa istraživanjem, a sam start je bio polovinom osamdesetih godina dvadesetog veka, kada je tadašnji PIK “1 maj” planirao nešto raditi i graditi. Na tom terenu je primećeno da po površini ima polomljene grnčarije, što je dalo za pretpostaviti da ima nekih tragova ljudskih aktivnosti koji su u zemlji. Nakon toga je angažovan Pokrajinski zavod za zaštitu kulture, a radove je započeto Vladimir Leković 1985. godine. Ti prvi radovi su bili utvrđivanje stanja na terenu (rekognosciranje) 1985. i 1986. godine, a iskopavanja su rađena 1986, 1987. i 1989. godine.

Nakon tog perioda je došlo do mirovanja, obično se nakon završenih arheoloških iskopavanja vrši obrada nalaza i kompletiranje dokumentacije. Nakon te 1989. godine je došlo do prestanka rada na terenu, ali je materijal sa lokaliteta Magareći mlin kod Apatina povremeno pregledavan i analiziran, te se spominjao u stučnoj literaturi.

Te sve aktivnosti su dovele do ponovnog pregleda terena krajem 2022. godine, a nakon toga je i odlučeno da se početkom druge polovine 2023. godine počne sa iskopavanjima na terenu. Već sam napisao, ali ću ponoviti da je naziv projekta bio “Poslednji lovci i prvi zemljoradnici Bačke, arheološko istraživanje lokaliteta Magareći mlin“

izvor – novii blog

A kako je bilo zapravo arheološko iskopavanje?

Na pitanje iz podnaslova moj odgovor bi bio zanimljivo iskustvo. Prva stvar je da već desetak godina vodim svoj posao na internetu i sve što ide sa vođenjem posla. Ovde na radovima na lokalitetu Magareći mlin je bila osoba koja je bila zadužena za organizaciju uglavnom svih stvari oko radova. Tako da je sa te strane bilo lakše, da se ne moram angažovati oko svega, nego samo koliko mogu i koliko mi bude određeno. Mada iskreno kao radnik sam se uglavnom držao ašova i lopate, trebam reći da ni ostali koji su radili nisu previše zaobilazili te dve alatke. Jer bez rada na njima, nema ni previše iskopavanja.

Sad šta će se iskopavati, u teoriji deluje jednostavno, a i onima koji gledaju sa strane isto deluje jednostavno. Prvo se rade razno razna snimanja, u fazonu georada, LIDAR (koristi se u u geodeziji, geomatici, arheologiji, geografiji, geologiji, geomorfologiji, seizmologiji, šumarstvu, atmosferskoj fizici) i slično, te se nakon toga obrade podaci i tu se mogu videti pozicije gde se nešto nalazi ispod zemlje. I tako to deluje lako, dobiješ snimak, odabereš gde će se kopati i malo se kopa, nađe se nešto, odnese u muzej i to je to.

U praksi je to malo kompleksnije, sam teren gde bi se moglo iskopavati je dosta širok. Međutim tu su odabrane neke anomalije u zemljištu, i kad se počelo sa iskopavanjem, prva stvar koja se dala primetiti da je u pitanju površinski sloj zemljišta ritska crncica, kao što je u ostalom na celoj Devetoj tabli.

Taj prvi oranični sloj je bio malo teži za rad i skidanje, ali i to se rešilo za par dana. Nakon toga se nastavilo iskpavanje u slojevima sa beleženjem svim potrebnih podataka. Materijal koji se nalazi (uglavnom komadi polomljene keramika) je pakovan i nakon toga se prebacivao u muzej gde će biti obrađivan u narednom periodu.

Na kraju ide pitanje koje sve zanima, a ono glasi šta je sve nađeno. Treba znati da bi na osnovu onoga što reklo na samom lokalitetu moglo reći da je u pitanju nešto nalaza iz neoliti i nešto malo više iz perioda bronzanog doba. Ovo je naravno previše okvirno (neolit počeo 5500. godina pre nove ere, a bronzano doba završilo 600. godina pre nove ere), ali tek kasnije analize mogu dati preciznije podatke koji period i koja kultura.

A što se tiče onog šta je nađeno, kao što sam spomenuo to je uglavnom grnčarija u fragmentima, što je za mene bilo veoma interesantno. A takve stvari mogu biti zanimljive uglavnom ljubitelima istorije.

logo za Magareći mlin je kreirala Marijana Markoska

Šta drugi kažu o ovom arheološkom iskopavanju

Mada je sama akcija radova završena relatino nedavno, mediji su objavili već određeni broj tekstova. Nešto je štampano u novinama, nešto je objavljeno i na portalima na internetu. Ovde ću postaviti neke od linkova, ali moram da napomeem da su neki tekstovi prilično slobodno napisanii i da treba imati malo rezerve prema onom što je napisano.

Prvo ide da kažem naznačajniji tekst, jer je objavljen na sajtu gradskog muzeja Sombor, a u sklopu teksta se nalazi i mapa gde je okvirno taj lokalitet.

O “Magarećem mlinu” povodom dana arheologije – https://gms.rs/vesti/o-magarecem-mlinu-povodom-dana-arheologije

A ovde ispod se nalaze linkovi do drugih tekstova koji su online objavljeni na netu do sada (linkovi nisu složeni ni po kakvom redosledu)

Ovo bi bio neki presek linkova ka tekstovima koji su do sada objavljeni na internetu, a verovatno će ih biti još objavljeno u narednom periodu. A što se tiče imena Magareći mlin, o tome planiram da napišem jedan tekst ovde na blogu u skorije vreme.

Pročitajte više...

Štampanje i koričenje doktorskih radova

August 27, 2021 | Posted in Šta trenutno radim | By

Leave a Comment

NAPOMENA

Napisao sam tekst za jednu štampariju, oni nisu bili zadovoljni sa njim, pa ga sad objavljujem ovde sa manjim izmenama, šteta da propadne kad sam ga već napisao

Doktorski rad je važna stvar, jer dolazi nakon dužeg vremenskog perioda i predstavlja potvrdu da je rad bio uspešan. Iz tog razloga je potrebno da se štampanje I koričenje diplomskog rada obavi na kvalitetan način. Zbog obima je poželjno da koričenje, a i sama štampa budu povoljni.

Samo štampanje se obavlja na kvalitetnim digitalnim štampačima koji daju kvalitetan otisak po povoljnoj ceni. Vreme potrebno za samu štampu a potom i koričenje doktorskog rada zavisi od obima posla koji se trenutno obavlja, ali najčešći dogovor jeste da to bude gotovo po sistemu danas za sutra.

Naš lokal se nalazi u Beogradu, ali doktorske disertacije nakon obrade možemo dostaviti I kurirskim službama bilo gde u Srbiju. Sarađujemo sa svim kurirskim službama, na vama je da odaberete. Samu pripremu za štampu nam možete poslati na emil, ili ako dolazite do lokala doneti na CD-u ili USB-u.

Mada je sam izgled radova u velikoj meri definisan, postoji tu više opcija koje se mogu koristiti. Tu su boje korica, izgled i deljina papira, kao i izbor između kolor i crno bele štampe. Zbog očekivanog izgleda doktorskog rada, nema tu previše mogućnosti, ali sa pažljivim odabirom I kombinovanjem se može postići veoma dobar efekat a da se ispoštuju I pravila fakulteta.

Koričenje doktorskih radova

Doktorski radovi se obično štampaju i koriče u više primeraka, najčešće je to po dva tvrdo ukoričena I dva meko ukoričena rada. Ovo nije neko strogo pravilo, već je na vama da izaberete koliko primeraka želite I sa kakvim koricama.

Neki fakulteti traže samo tvrdo ukoričene radove i ima slučajeva da je potrebno 10 komada. Zato pre same štampe se informišiti kako je stanje na vašem fakultetu, te potražite pismeni primerak smernica za izradu doktorske disertacije jer su u njemu I tehničke karakteristike bitne za štampanje I koričenje.

Davanjem na uvid diplomskog rada se prvi utisak se ostvaruje upravo igledom korica. Ukoliko su one dobre I ukoliko je čitav rad dobro I uredno povezan, taj prvi utisak će biti pozitivan,

Što se tiče dimenzija u nekim situacijama postoje propisane dimenzije, mada su one uglavnom standardne za koričenje. Osnovna funkcija korica jeste da drže stranice na svom mestu kao i da štite sadržaj, to jeste listove rada od oštećenja.

Image by Ulrike Leone from Pixabay

Na koricama se radi štampa teksta u tri boje, zlatnoj, srebrnoj I beloj boji. Zlatotisak I srebrnotisak su tradicionalni načini za prikaz slova, a u poslednjoj deceniji je uz njih dosta počela da se koristi bela boja za slova.

Sama bela boja uz kombinaciju sa klasičnim fontovima daje ozbiljan izgled. Štampa ovih slova na koricama radova se ne obavlja redovnim načinima štampe, nego za to upotrebljavamo UV štampač novije generacije koji garantuje slova sa jasnim ivicama I njihovu dugotrajnost bez obzira na vreme.

Tipovi boja i korica za doktorske radove

Kada je u pitanju tvrdo koričenje, uvek se koristi jedna od dve boje, bordo ili teget (tamno plava). Ovo nije neko strogo definisano pravilo, ali se tako po tradiciji oduvek radi. U nekim slučajevima boja korica za doktorski rad bude definisana sa aktuelnim kodeksom fakulteta.

Meke korice se mogu koristiti raznobojne, pa čak I da se odradi štampa posebno dizajniranih korica koje se potom plastificiraju radi dodatne čvrstoće. Mada je ponuda dosta šarenolika koričenje doktorskih radova sa mekim koricama se uglavnom radi u tradicionalnim bojama.

Meko koričenje se uglavnom radi pomoću metalnih ili plastičnih spirala koje drže korice na mestu. Ono se u slučaju doktorskih disertacija upotrebljava kada se oni ne koriste za reprezentativne svrhe, nego imaju za cilj da se praktično koriste I dosta prelistavaju (čitaju)

NAPOMENA

Napisao sam tekst za jednu štampariju, oni nisu bili zadovoljni sa njim, pa ga sad objavljujem ovde sa manjim izmenama, šteta da propadne kad sam ga već napisao

Štampanje doktorskih disertacija

Papir koji se uglavnom koristi kada je u pitanju izrada doktorskih radova jeste redovni od 80 grama. Po potrebi se može koristiti mat ili sjajni papir, kao i papiri sa malo drugačijim gramažama. Za neke tehničke crteže se štampa može obaviti na papirima većih dimanzija koji se nakon toga mogu saviti i lepo upakovati u sam rad.

Kada je u pitanju štampanje doktorskih disertacija se najčešće obavlja u crno beloj tehnici, mada se prema potrebi I određeni broj stranica može odštampati i u koloru. Kada je u pitanju obostrana digitalna štampa, to se računa kao štampa dve stranice, a ne kao jedan list.

Fakulteti često daju jasne smernice koji fontovi i koje veličine mogu da se koriste za određene delove doktorskog rada. Veoma je bitno da znate koji font se koristi na koricama i koja veličina fonta ide. Ovo iz razloga što se na koricama za ispis naziva kaulteta, naziva rada I autora često koriste slova različite veličine.

Ukoliko sami ne znate da odradite pripremu za štampu materijala koji ste napisali, javite se nama i mi ćemo vam dati smernice kako to da odradite. Ukoliko vas ne zanima da sami radite pripremu za štampu, uputićemo vas na nekoga ko to može da odradi.

Jedna od stvari koja je bitna kada je u pitanju štampa dokrotskog rada jeste njegov obim, jer oni po pravilu su obimniji u odnosu na maturske ili diplomske radove. Da bi se ostvarila niža cena az zadržao kvalitet jedina opcija je upotreba savremenih mašina za digitalnu štampu.

Pored samog kvaliteta papira i savremenih mašina, u celom postupku je bitno osoblje koje će posao odraditi. Važno je da mogu dobro razumeti šta tačno očekujete I kako želite da ukoričena doktorska disertacija na kraju izgleda, te da to mogu preneti ljudima koji će raditi štampu i koričenje.

U odnosu na vreme potrebno za pripremu doktorskog rada, veme za koričenje izgledao kao tren jer sve bude gotovo za par dana. Međutim da bi sve ispalo dobro na kraju I tome treba posvetiti priličnu pažnju, jer će se nakon odrađenog posla videti svaki propust.

link: https://trizvezde.net/blog/pisanje-tekstova-za-sajt

Pročitajte više...

Štampanje i koričenje maturskih radova

August 27, 2021 | Posted in Šta trenutno radim | By

Leave a Comment

NAPOMENA

Napisao sam tekst za jednu štampariju, oni nisu bili zadovoljni sa njim, pa ga sad objavljujem ovde sa manjim izmenama, šteta da propadne kad sam ga već napisao

Na kraju srednje škole kao jedna od provera znanja se izrađuje i maturski rad. Nakon što se napiše, on se štampa i ukoriči, te potom predaje u školu i nakon toga se brani. U sklopu samog rada se nalazi list na kojem se upisuje ocena, datum kad se rad predstavljao i komentar. Ovo sa ovim listom je bitno, on ide poslednji, ali je neophodan i obratiti pažnju da se ne zaboravi pri koričenju.

Kvalitetno ukoričenim maturskim radom koji dobro izgleda i jasno odšampanim sadržajem će se ostaviti dobar prvi utisak. On nije od presudnog značaja, ali će pomoći da oni koji budu čitali i pregledali sadržaj pristupe radu sa dobrom voljom. Ukoliko je koričenje lošije ili je štampa loše odrađena, to će sigurno uticati na pristup pri proveri rada.

Štampanje i koričenje maturskih radova se radi u više primeraka, već prema potrebama i želji onog ko ga je napisao. Najčešće se rade dva primerka sa tvrdim koricama i dva sa mekim koricama, mada to sve zavisi od škole do škole. O tome se trebate raspitati u školi, ima ih koje traže i veći broj primeraka maturskog rada. Naravno treba neki primerak i vama da ostane.

Koričenje maturskih radova

Nakon obavljene štampe se se sve stranice uredno slože (preporuka da se to proveri) i potom sledi koričenje maturskih radova. Koričenje se može obaviti na toplo (pomoću lepila) ili sa spiralama metalnim ili plastičnim.

Ukoliko se radi koričenje sa metalnim ili plastičnim spiralama postoji mogućnost da se u slučaju greške, spirala ukloni i potom nakon sređivanja stranice ponovo ukoriče. Ove greške mogu biti pravopisne, greške u štampi ili u rasporedu slaganja stranica. Ne događa se često ali treba znati da je ponekad i ta opcija ponekad dostupna.

Same dimenzije ukoričenog maturskog rada su uglavnom standardne. Skada su korice u pitanju one imaju funkciju da sve stranice rada drže na svom mestu, kao i da štite sadržaj (listove) od oštećenja.

maturski rad ukoričen
Image by Willfried Wende from Pixabay

Prilikom koričenja treba da se koriste tradicionalni dizajni, koji su uobičajni za te radove. To što su sada lako dostupne korice u svim bojama, te što postoji mogućnost štampe teksta u bilo kojoj boji, te izbor velikog broja oblika slova (fontova) ne znači da to i treba da se koristi.

Mnogo bolji utisak su proverene varijante izgleda korica i štampe na njima, nego da se prave neki eksperimenti. Kada onak ko vrši proveru maurskog uzme ukoričen rad u ruke, prvi utisak je preduslov da pozitivno pristupi sadržaju maturskog.

Tipovi boja i korica za maturske radove

Korice se mogu okvirno podeliti na tvde i mekane. Od tvrdih korica se najčešće koriste one bordo ili teget (tamno plave) boje. Tehnički postoje različiti tipovi (boja) korica za maturske radove, ali je najbolje se držati tradicionalnih boja.

Za meke korice je tu više različitih opcija, postoje razni tipovi za maturske radove. U osnovi se koristi deblji katon u boji, ali se obično upotrebljavaju teget ili bordo nijanse boja. Pored toga se za prednju stranu može koristiti i providna folija, ali se treba pre takvog koričenja raspitati da li će maturski rad sa takvim izgledom biti uzet u razmatranje.

Jedna od mogućnosti koja jeste zanimljiva jesu dizajnirane korice, koje se prave da budu jedinstvene. Štampaju se takođe na debljem papiru i potom se dodatno plastificiraju. Ovo moderno izgleda, ali treba videti u školi da li može maturski rad sa takvim jedinstvenim koricama da se preda.

Postoji naravno opcija da primerke za školu koričite prema predviđenim pravilima, a primerke maturskog rada koji ostaju vama da koričite prema vašoj želji.

Što se tiče štampe teksta na koricama, ona se najčašće obavlja sa slovima u zlatnoj, srebrnoj i beloj boji. Postoje dodatne opcije jer tehnički se može koristiti bilo koja boja, ali bi se trebalo držati ove tri boje.

Zlatotisak i srebrnotisak su tradicionalni načini, a u poslednjoj deceniji se ovim bojama pridružila i bela boja. Nju ne štampano tradicionalnim načinom, već za to koristimo savremeni UV štampač koji daje jasan otisak koji je otporan na uticaje.

NAPOMENA

Napisao sam tekst za jednu štampariju, oni nisu bili zadovoljni sa njim, pa ga sad objavljujem ovde sa manjim izmenama, šteta da propadne kad sam ga već napisao

Štampanje maturskih radova

Kako su maturski radovi obimniji, sa većim bojem listova potrebno je povesti računa o ceni štampanja. Kod nas zahvaljujući savremenim mašinama za digitalnu štampu smo u prilici da ponudimo dobar kvalitet otiska na stranici po povoljnim cenama. Ukoliko se na mašini radi dvostrana štampa, to se naplaćuje kao dve stranice, a ne kao jedan list.

Maturski radovi imaju određenu formu, svaka škola to definiše okvirna uputstva. Ta uputstva nisu stoga kao pri izradi doktorskog rada, ali se moraju ispoštovati. Veoma je bitno da se na kraju rada nalazi jedna strana na koju se upisuju podaci i komentar vezani za odbranu rada.

Kod maturskih radova štampaju se uglavnom crno bele strane, a ako ima potrebe za grafičkim elemetima (fotografijama, slikama, grafikonima) koristi se kolor štampa. Mada je cena nešto veća za kolor strane nego za crno bele, treba znati da će rad biti mnogo lepši ako se fotografija ili grafikon oštampaju u boji nego crno belo.

Za štampanje maturskih radova se koristi papir 80 grama od kvalitetnih proizvođača. Po potrebi se može birati da li treba mat papir ili sjajni papir. Takođe i deo strana koje se žele naglasiti se može odštampati na papiru veće gramaže. Kompletan maturski rad ne treba štampati na papiru veće gramaše, jer to na kraju kada se ukoriči izgleda čudno prilikom listanja i čitanja.

Za neke maturske radove se može pojaviti potreba da se odštampaju neki listovi većih dimenzija. To se uglavnom radi kod tehničkih crteža. Nakon toga se oni savijaju na predviđen način da bi se dobro uklopili.

Pripremu za štampanje i koričenje maturskih radova radova nam možete poslati ne email adresu ili ako ste iz Beograda doneti lično na USB-u ili CD-u. Najčešće se radovi završavaju po principu dnas za sutra. Ako je potrebno nakon toga vam ga možemo dostaviti kurirskim službama. Na vama je da odaberete koju kurirsku službu želite, sa svima sarađujemo.

link: https://trizvezde.net/blog/pisanje-tekstova-za-sajt

Pročitajte više...