Zašto ima malo dobrih sajtova na ovim prostorima

February 26, 2015 | Posted in Web razmišljanja | By

Kako se na Internetu bavim sajtovima više od 10 godina, nedavno sam primetio da se slika malo izmenila u odnosu na period kad sam počeo raditi. Postoje dve velike razlike koje moram da priznam: prvo da se tehnologija usavršila da i da je večina sajtova sad funkcionalna i lepa, a druga stvar je da se broj sajtova povećao za 4 puta. To za četri puta, znači kvalitetnih sajtova.

To povećanje broja sajtova je izuzetno malo kada se pogleda i uporedi sa engleskim govornim područjem koje je praktično eksplodiralo i u kvalitetu i u kvantitetu. U samome startu je to bilo samo onako usputno zapažanje, ali se ta misao vraćala više puta i počelo me je kopkati zašto je tako. Na na domaćem tržštu u vrhu su u nekim oblastima zakucani sajtovi dugi niz godina, a jedino osveženje u tom poretku je bila pojava telegraf.rs koji se relativno brzo probio do vrha.

Kako napraviti dobar sajt

Ovo je je relativno jednostavno, naučiš kako se prave dobri sajtovi potom sedneš i napraviš. Doduše napraviti dobar sajt nije lako. Za samo dizanje sajta može da posluži neki CMS, zatim je potrebno odabrati i temu kojom će se sajt baviti. Na osnovu tematike se odabere i domen, tako da je na neki način povezan sa tematikom sajta.Ztim se odradi odabit templata i počene sa pisanjem sadržaja, a usput se naprave i raznorazne strane na društvenim prežama za promociju sadržaja. Obarti se pažnja malo više na SEO i to bi bilo ukratko to.

U praksi se pripreme rade nekoliko meseci, pre nego se kupi domen. Da bi se nekom mogao sajt pokazati, kao neka promocija potrebno je bar 6 meseci da se radi na njemu. Ovo je neka računica ako vam je budžet minimalan i 90% poslova morate sami da odradite. Ako imate dosta para, to vreme za pokretanje sajta se značajno skraćuje. Međutim situacija je da ljudi malo ulažu jer su budžeti za izradu sajta minimalni. I tu na scenu stupa učenje, savetovanje sa iskusnijima, pisanje na forumima i gledanje video tutoriala.

Odustajanje od domaćeg tržišta

Kako se na tom sajtu sve više radi, uviđa se da postoje i drugi načini poslovanja. neko shvati da više voli da programira i potom nađe neku firmu koja radi usluge za strana tržišta. Ti poslovi su solidno plaćeni, ali imaju neke svoje specifičnosti koje nisu tema ovog posta. Poenta je da je u tom trenutku deo polu uspešnih sajtova napušten od strane ljudi koji su otišli u programere ( a tamo je zabranjeno raditi na svojim projektima).

Međutim velika većina je zadovoljna razvijanjem sajtova i radi na tome. Međutim čitav problem oko manjka dobrih sajtova na domaćem tržištu nastaje usled nekoliko pojedinaca koji počnu da rade sajtove na stranim jezicima, najviše na engleskom. U tim početnim fazama se ne vidi neka razlika i nakon malo vremena ti koji rade sajtove na stranim jezicima počnu da zaostaju. Manje poseta, manje otvorenih strana, kraće zadržavanje na sajtu su pokazatelji koji ljudima koji razvijaju sajtove za domaće tržište da su na dobrom putu jer su njihovi sajtovi posećeniji, više otvorenih strana i duže vreme zadržavanja na njhovom sajtu.

engleski jezik

Tako je grupa ljudi koja radi na domaćem tržištu umanjena i za one koji su počeli raditi sajtove na stranom jeziku. Ali i dalje naveći broj ljudi nastavlja da razvija sajtove za domaće tržište. Nakon recimo 2 ili 3 godine rada to je već sasvim fino, sajt je dobro popunjen kvalitetnim tekstovima, dosta linkova dolazi ka sajtu, dobro pokriven podrškom na društvenim mrežama. Zarada je prisutna i uglavnom je stabilna, svako je oko svog sajta okupio vlasnike drugih sajtova koji rade slične stvari radi razmene iskustava i linkova.

Razmenom informacija se pojavljuju oni koji su sajtove pokrenuli na stranim jezicima, prikaz njihove statistike je dosta slbiji od domaćih sajtova međutim je zarada dosta često duplo veća. Polako se kod ostalih javljaju ideje o razvoju sajtova na stranom jeziju sa ciljem da se pokrije neka mikro niša, jer samo biti prvi za neku usku oblast je dovoljno da se zaradi isto kao sa domaćim kvalitetnim sajtom.

Kako to sada izgleda

Neki sajtovi koji su se redovno osvežavali, sada su prosto zamrznuti u trenutku. Povremeno se ubaci neka vest i ništa se posebno ne menja na dizajnu. Kao da niko ne radi na njemu, a to je zapravo istina. Jer se sve više ljudi okreće radu za strani tržište, gde je sve teže i rezultati su lošiji sa izuzetkom zarade koja je bolja. Nikako nije zgodno kad se vidi da je sajt na engleskom sa 17 klikova zaradio više nego domaći da 71 klikom na reklamu. I to zaradio duplo više.

Razloga za malu zaradu je mnogo, neko će reći da se isplati reklamirati na velikim sajtovima koji su pri vrhu popularnosti. Jedini izuzetak vredan spomena jeste Coca Cola sa projektom  Bloggers Network mada je relativno ograničen po broju mesta koja nude blogerima za učestvovanje. Sa druge strane imate velike kampanje kao “Beograd na vodi” koji se pojavljuje na svim mogućim pozicijama i medijima ako su veliki. Kao da su mali sajtovi koji promovišu turizam ili recimo tržište nekretninama toliko problematični da ih treba izbegavati. Ili ne daju provizije dovoljne da bi se neko cimao.

I tako sad bih ja trebao da napišem neki zaključak ovde na kraju ovoga što pišem, ali trenutno nemam vremena jer idem da završim neki tekst na engleskom. Jer sam i sam nedavno počeo da radim na engleskom govormom području i zadovoljan sam rezultatima.

Pročitajte više...

Trgovina na sajtu kupujem prodajem

August 6, 2014 | Posted in Web razmišljanja | By

Jedna od stvari koje su česte na internetu je i ta što stvari nisu uvek podešene da rade na jednostavan (logičan) način. Iz nekog razloga vlasnici sajtova (servisa) sve na sajtu nameste na način koji se njima čini najjednostavnijim. I tu nastaju problemi pri radu na takvim sajtovima.

Poslednja u nizu tih situacija mi se desila na sajtu kupujemprodajem.com koji je veoma popularan i ima ogromnu bazu predmeta za trgovinu. Malo sam pretraživao po Internetu tražeći stege koje koriste stolari i naišao sam da se na tom sajtu prodaju korišćene i donete iz inostranstva. Kako je u pitanju robustan alat kome ne smeta što je korišćen rešim da ih kupim.

Prvi korak je registracija na sajtu, sve pohvale za taj deo sajta jednostavno i dovoljno informativno. Zatim pronalazim premet koji me zanima i nailazi na jednu zanimljivost, vidim da je u pitanju licitacija. Malo mi je čudno što je cena izražena u evrima jer je u Srbiji zvanično sredstvo plaćanja dinar. Krenem malo da gledam po sajtu i vidim da ima još dosta predmeta kojima su cene prikazane u evrima. Takođe sam pri pregledu sajta video da su i aukcije za predmete sasvim uobičajne.

zbunjen

Vratim se ja na predmet koji me zanima i dam ponudu, nakon kojeg se ispiše da ima jedna ponuda, da sledeća mora biti viša i cifra koliko je ponuda do sada bilo. Sve jednostavno do sada, međutim tu me zainteresuje do kada aukcija traje, pošto ne mogu naći do kad traje rešim da pogledam često postavljana pitanja. Međutim ni tamo ne nalazim jasan odgovor, mada je tamo dosta stvari objašnjeno i rešim da ih kontaktiram za neko malo bolje objašnjenje kako funkcionišu aukcije na tom sajtu.

Što se tiče samog kontakta, svaka pohvala jer je odgovor stigao za par sati. Međutim odgovor je da aukcija traje dok prodavac ne proceni da je dobio zadovoljavajuću ponudu. Sad meni taj predmet treba, kako je u pitanju 6 stolarskih stega cena nija mala i šta raditi. Mogu da odem na drugo mesto i platim malo skuplje i odmah mogu početi da radim. Samo u tom slučaju mi se može posle nekog vremena javiti prodavac i reći da prihvata moju cenu, a to teoretski može biti nakon više meseci i kad kažem da me više ne zanima da dobijem negativnu ocenu kao loš kupac.

Isreno mislim da bi ubacivanjem vremenskog ograničenja koliko dugo traje aukcija ili nekog sličnog rešenja za aukcije sajt kupujemprodajem.com mogao da se značajno popravi. Na ovaj način ja prosto nemam želju da više trgujem preko njega bez obzira na broj predmeta koji se prodaju.

DOPUNA: Trgovina je obavljena par dana kasnije, ali i dalje ostaje zamerka za nejasan sistem na koji funkcionišu aukcije na sajtu kupujemprodajem.com.

 

Pročitajte više...

21 stvar koju ne treba raditi na blogu

April 7, 2014 | Posted in Web razmišljanja | By

Lista stvari koje ne treba raditi na blogu, ukoliko planirate da postignete neki uspeh. Razne liste su trenutno popularne i na netu se može pronaći veći broj lista koje sadrže nabrojane stavke šta ne treba raditi na blogu. Kako se ni sa jednom ne mogu složiti u potpunosti, morao sam napraviti neki svoj spisak.

  1. Nemojte se bojati objavljivati ono što ste napisali
  2. Nemojte odustati prebrzo – za izgradnja blog treba vremena
  3. Nemojte objavljivati ​​kad ljuti ili pijani
  4. Nemojte postati spameri pisanjem nepotrebnih komentara na tuđim blogovima
  5. Nemojte objavljivati ​​samo reda radi sadržaja na blogu
  6. Nemojte koristiti tuđe stvari bez dopuštenja
  7. Nemojte se previše promovisati, prepustite vašim čitaocima da vas promovišu
  8. Nemojte objavljivati ​​tekst na blogu a da ga niste vi još jednom finalno pročitali celog
  9. Nemojte pisati isključivo za pretraživače
  10. Nemojte provesti svo vreme ‘učeći’ o blogovanju zapravo na štetu  samog bloga
  11. Nemojte aktivno koristiti svaku društvenu mrežu – analizirajte gdje su vaši čitaoci i tamo se predstavljajte
  12. Nemojte tražiti ‘plan’ za uspješnu blogovanje – svaki je blog unikatan
  13. Nemojte objavljivati ​​velike komade teksta – podelite ga i tako će biti lakši za čitanje
  14. Nemojte skrivati ​​svoje greške – budite transparentani
  15. Nemojte hraniti trolovi – biti pristojani, ljubazani, i čvrsti
  16. Nemojte dozvoliti da se negativne priče koje ljudi govore o vama previše odraze na vama i vašem pisanju
  17. Nemojte dozvoliti da velike pohvale koje ljudi daju o vašem radu previše utiču na pisanje – to bi vam moglo previše naduvati ​​ego
  18. Nemojte očekivati ​​da će se obogatiti brzo
  19. Nemojte se uspoređivati ​​s drugima – uporedite sebe sa vama kad ste počeli da blogujete
  20. Nemojte misliti da postoji samo jedan način da ostvarite zaradu od svog bloga
  21. Nemojte postati toliko opsednuti blogom i  da zaboravite da imate pravi život

Realna je situacija da bi svaka od ovih stavki mogla da bude naslov prilično opširnog posta na blogu. Zato nemojte na brzinu pročitati ceo spisak i završiti, nego kad pročitajte stavku, razmislite da li to možda baš radite na svom blogu.

Iz nekog iskustva do sada znam da je veliki problem strah od toga da se objavio ono što je napisano iz razlogašto “nije savršeno”, zatim je problem sa monetizacijom pošto se pokuašava zaraditi samo od Adsensa što je prilično loše rešenje. Česte su situacije kad se ljudi posvete previše blogu i zaborave sve oko sebe, i brzo igore jer ovde nema brzih rezulatata.

Globalno je blog alat koji pojedinci veoma uspešno koriste, a na nama koji nismo toliko uspešni sa korišćenjem bloga je da poboljšamo svoje rezultate.

Pročitajte više...

Zašto Google sakriva ključne reči

December 12, 2013 | Posted in Web razmišljanja | By

Život je pre bio mnogo jednostavniji, bar za one koji su pokretali neki sajt na internetu i imali želju da on donese neku zaradu. Bilo je potrebno odrediti tematiku i napisati nekih desetak tekstova, posle toga bi se sačekalo nekih mesec dana. Onda bi sledela analiza poseta sajtu i gledanje sa kojim ključnim rečima su ljudi došli na sajt. Ono što je bilo najzanimljivije posetiocima, bilo bi i tema sledećih nekoliko tekstova. Opat bi se malo sačelkalo i opet provera ključnih reči i opet pisanje članaka i tako u krug.

Sistem je bio proveren i sigurno je donosio napredak sajta. Uz to se mogao koristiti i jedan deo iz servisa AdWords koji je davao dodatne informacije o ključnim rečima. Bez ikakvih problematičnih sistema za napredovanje, samo prosta analiza ključnih reči.

A danas …

E pa danas je situacija mnogo komplikovanija, a alatu za analizu su se pojavili termini kao što su “(not provided)” i “(not set)” i oni sada dominiraju sa tabelom gde se nalaze ključne reči. Pod pojmom dominiraju mislim da ne možete videti oko 90% ključnih reči sa kojima su ljudi došli na vaš veb sajt. I onaj alat u AdWordsu je takođe promenjen, oni to nazivaju unapređenjem, ja ču upotrebiti izraz da je to đubre.

Carevo novo odelo

Car je go. Odmaha na početku da kažem da to bude jasno. Ovo je deo posta na kojem bi se trenirani analiticari i slični stručnjaci zadržali i počeli da objašnjavaju kako je to dobro. Kako će to doneti pozitivne promene. Ja za sad nisam prošao trening i mogu samo da kažem ono što vidim. Uzroci su koliko sam shvatio da se ljudi posvete stvaranju kvalitetnog sadržaja za korisnike i da dobiju povratne linkove ka svom sajtu te tako da poprave poziciju u rezultatima pretraživanja. Meni je ipak bliže objašnjenje da je to urađeno radi popravljanja stanja sa kontekstualni oglašavanjem. Ima još mnogo teorija o uzrocima za prikrivanje ključnih reči od strane Googla, pa je jedna od teorija se se radi enkripcija rezultata pretrage da ih tajne službe ne bi mogle prisluškivati.

Drugi alati su neophodni

Ogroman broj tekstova o razvijanju veb sajtova i njihovom unapređenju prestao je da važi. Sad se koriste nove tehnike sa nekim drugim alatima kao što je ahrefs.com, koji sam tek počeo da koristim i tek se upoznajem sa njegovim mogućnostima. Nemojte se oslanjati na priče koje su prežvakane i koje ponavljaju pojedinci da su Google Analytics i Google Adwords dovoljni da se radi istraživanje kjlučnih reči, pretražite šta je napisano o toj temi samo u zadnih godinu dana ili čak kraće.

U svakom slučaju rad na vasem veb sajtu je neophodan, ali sa pravilnom analizom bitnih podataka ćete postizati bolje rezultate. Za početak preporučujem da pročitate sledeći tekst Google ‘(Not Provided)’ Keywords: 10 Ways to Get Organic Search Data.

Pročitajte više...

Dva miliona i sto hiljada

September 3, 2012 | Posted in Web razmišljanja | By

Ili šta RTS kaže ?

Recimo ovako, emisija se zvala ” Sto godina srpskog ratnog vazduhoplovstva : Međunarodni aeromiting, prenos sa aerodroma Batajnica “, počela je u 10 časova i 35 minuta, a završila se u 15 časova. Podatak sam uzeo iz dnevnih novina od 2 septembra. Danas u emisiji “Dnevnik 2”, voditelj je rekao da je tu emisiju gledalo 2 100 000 gledalaca i da su čak i oni koji se bave praćenjem gledanosti iznenađeni sa tim rezultatima. Bilo je tu malo više priče, svakako da je prenos bio gledan, ali da li je 2 100 000 stanovnika Srbije nedelju provelo sedeći skoro četri i po sata ispred malog ekrana, gledajući RTS 1.

Kako sam imao kod kuće instaliran piplmetar, znam otprilike kako to radi, da postoji mnogo različite kategorije gledanosti. Ima na primer gledanost koliko se ljudi zadržalo gledajući neki kanal manje od minuta, koliko je ljudi neki kanal gledalo između 1 i 3 minuta, koliko ih je gledalo neki kanal manje od jednog sata i slične kategorije. E to je šema koja se koristi na Balkan, pa i u Srbiji  kaže se broj gledalaca  ali se ne kaže u kojoj kategoriji. I tako se stekne utisak da je preko dva miliona ljudi sedelo preko 4 sata gledajući jedan kanal.

Događaj jeste bio zanimljiv i verovatno je mnoge zainteresovao, međutim sasvim je sigurno da je značajno manji broj gledalaca proveo čak manje od četri sata ispred televizije. I sad to tehnički jeste neistina, a  sad da li je slučajno tako ispalo ili je postojala namera da se podaci tako prezentuju u udarnom terminu.

Zašto svi friziraju podatke ?

Pa recimo zbog reklamnih kampanja, recimo platiš prikaz reklame i nju vidi preko dva miliona ljudi. Jer bez obzira kad prikažu tvoju reklamu u toku emisije, dva miliona ljudi je uvek tu i videće je. A to je blizu trećine stanovnika u Srbiji. I naravno to je istina, jer su to rekli na televiziji. Nije sad u pitanju RTS, sve televizije sa nacionalnom frekvencijom povremeno iznose podatke na isti fazon koji se večeras mogao videti. Zanimljivo je to da takve podatke nisu iznosili pre recimo 20 ili 30 godina.

Nije bilo ni potrebe da se iznose podaci o tako uspešnoj gledanosti programa, iz prostog razloga. Nije postojao Internet, a sad postoji. Gledanost televiziskih kanala u klasičnom smislu opada, a raste posećenost sajtovima. Oglašivači su to primetili, pa su počeli da se reklamiraju na Internetu, jednostavno deo budžeta za reklame zakinu televiziji i novinama i preusmere na sajtove. Postoje metode za praćenje uspešnosti reklamnih kampanja, i vide se rezultati. To dovodi da se stabilno povećavaju budžeti koji se izdvajaju iz godine u godinu za reklamiranje na Internetu. I to na štetu televizije i novina.

I sad sledi zaključak

Ne znam da li treba uopšte pisati zaključak, kad je sve tako očigledno, neko bi mogao reći “mala bara, a mnogo krokodila”. I još bi se svašta moglo napisti, na informacije koje se svakodnevno mogu videti, pročitati i čuti, a od ekipa kojima je cilj da se sopstveni proizvod predstavi u što boljem svetlu. Sasvim ljudski postupak, ali da se sačuva neka mera da se ne preteruje. Da se rezumemo ima i sajtova koji kad prikazuju svoju statistiku, prećute neke podatke a duge istaknu.

Međutim rezultati reklamnih kampanja se mogu pratiti veoma uspešno. I sasvim je sigurno da će se količina novca koja se izdvaja za reklame na Internetu nastaviti povećavati u narednim godinama.

Plivanje

 

Pročitajte više...