February 26, 2015 | Posted in:Web razmišljanja |

Kako se na Internetu bavim sajtovima više od 10 godina, nedavno sam primetio da se slika malo izmenila u odnosu na period kad sam počeo raditi. Postoje dve velike razlike koje moram da priznam: prvo da se tehnologija usavršila da i da je večina sajtova sad funkcionalna i lepa, a druga stvar je da se broj sajtova povećao za 4 puta. To za četri puta, znači kvalitetnih sajtova.

To povećanje broja sajtova je izuzetno malo kada se pogleda i uporedi sa engleskim govornim područjem koje je praktično eksplodiralo i u kvalitetu i u kvantitetu. U samome startu je to bilo samo onako usputno zapažanje, ali se ta misao vraćala više puta i počelo me je kopkati zašto je tako. Na na domaćem tržštu u vrhu su u nekim oblastima zakucani sajtovi dugi niz godina, a jedino osveženje u tom poretku je bila pojava telegraf.rs koji se relativno brzo probio do vrha.

Kako napraviti dobar sajt

Ovo je je relativno jednostavno, naučiš kako se prave dobri sajtovi potom sedneš i napraviš. Doduše napraviti dobar sajt nije lako. Za samo dizanje sajta može da posluži neki CMS, zatim je potrebno odabrati i temu kojom će se sajt baviti. Na osnovu tematike se odabere i domen, tako da je na neki način povezan sa tematikom sajta.Ztim se odradi odabit templata i počene sa pisanjem sadržaja, a usput se naprave i raznorazne strane na društvenim prežama za promociju sadržaja. Obarti se pažnja malo više na SEO i to bi bilo ukratko to.

U praksi se pripreme rade nekoliko meseci, pre nego se kupi domen. Da bi se nekom mogao sajt pokazati, kao neka promocija potrebno je bar 6 meseci da se radi na njemu. Ovo je neka računica ako vam je budžet minimalan i 90% poslova morate sami da odradite. Ako imate dosta para, to vreme za pokretanje sajta se značajno skraćuje. Međutim situacija je da ljudi malo ulažu jer su budžeti za izradu sajta minimalni. I tu na scenu stupa učenje, savetovanje sa iskusnijima, pisanje na forumima i gledanje video tutoriala.

Odustajanje od domaćeg tržišta

Kako se na tom sajtu sve više radi, uviđa se da postoje i drugi načini poslovanja. neko shvati da više voli da programira i potom nađe neku firmu koja radi usluge za strana tržišta. Ti poslovi su solidno plaćeni, ali imaju neke svoje specifičnosti koje nisu tema ovog posta. Poenta je da je u tom trenutku deo polu uspešnih sajtova napušten od strane ljudi koji su otišli u programere ( a tamo je zabranjeno raditi na svojim projektima).

Međutim velika većina je zadovoljna razvijanjem sajtova i radi na tome. Međutim čitav problem oko manjka dobrih sajtova na domaćem tržištu nastaje usled nekoliko pojedinaca koji počnu da rade sajtove na stranim jezicima, najviše na engleskom. U tim početnim fazama se ne vidi neka razlika i nakon malo vremena ti koji rade sajtove na stranim jezicima počnu da zaostaju. Manje poseta, manje otvorenih strana, kraće zadržavanje na sajtu su pokazatelji koji ljudima koji razvijaju sajtove za domaće tržište da su na dobrom putu jer su njihovi sajtovi posećeniji, više otvorenih strana i duže vreme zadržavanja na njhovom sajtu.

Tako je grupa ljudi koja radi na domaćem tržištu umanjena i za one koji su počeli raditi sajtove na stranom jeziku. Ali i dalje naveći broj ljudi nastavlja da razvija sajtove za domaće tržište. Nakon recimo 2 ili 3 godine rada to je već sasvim fino, sajt je dobro popunjen kvalitetnim tekstovima, dosta linkova dolazi ka sajtu, dobro pokriven podrškom na društvenim mrežama. Zarada je prisutna i uglavnom je stabilna, svako je oko svog sajta okupio vlasnike drugih sajtova koji rade slične stvari radi razmene iskustava i linkova.

Razmenom informacija se pojavljuju oni koji su sajtove pokrenuli na stranim jezicima, prikaz njihove statistike je dosta slbiji od domaćih sajtova međutim je zarada dosta često duplo veća. Polako se kod ostalih javljaju ideje o razvoju sajtova na stranom jeziju sa ciljem da se pokrije neka mikro niša, jer samo biti prvi za neku usku oblast je dovoljno da se zaradi isto kao sa domaćim kvalitetnim sajtom.

Kako to sada izgleda

Neki sajtovi koji su se redovno osvežavali, sada su prosto zamrznuti u trenutku. Povremeno se ubaci neka vest i ništa se posebno ne menja na dizajnu. Kao da niko ne radi na njemu, a to je zapravo istina. Jer se sve više ljudi okreće radu za strani tržište, gde je sve teže i rezultati su lošiji sa izuzetkom zarade koja je bolja. Nikako nije zgodno kad se vidi da je sajt na engleskom sa 17 klikova zaradio više nego domaći da 71 klikom na reklamu. I to zaradio duplo više.

Razloga za malu zaradu je mnogo, neko će reći da se isplati reklamirati na velikim sajtovima koji su pri vrhu popularnosti. Jedini izuzetak vredan spomena jeste Coca Cola sa projektom  Bloggers Network mada je relativno ograničen po broju mesta koja nude blogerima za učestvovanje. Sa druge strane imate velike kampanje kao “Beograd na vodi” koji se pojavljuje na svim mogućim pozicijama i medijima ako su veliki. Kao da su mali sajtovi koji promovišu turizam ili recimo tržište nekretninama toliko problematični da ih treba izbegavati. Ili ne daju provizije dovoljne da bi se neko cimao.

I tako sad bih ja trebao da napišem neki zaključak ovde na kraju ovoga što pišem, ali trenutno nemam vremena jer idem da završim neki tekst na engleskom. Jer sam i sam nedavno počeo da radim na engleskom govormom području i zadovoljan sam rezultatima.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.