Kako sam odradio prvi posao na Fiverru
February 4, 2022 | Posted in Na Internetu ima | By Nikola Vejin
Poćetkom januara sam odradio svoj prvi posao na Fiverr-u. Tokom samih priprema za rad, tokom rada i nakon završenog posla sam imao dosta pitanja. Tražio sam na Inernetu malo odgovore i nalazio ih uglavnom na engleskom jeziku i raštrkane na raznoraznim sajtovima.
Na srpskom jeziku ima određeni broj tekstova i vodiča, ali su oni uopšteni bez prikaza nekih konkretnih situacija. Da bih malo pripomogao početnicima, rešio sam da napišem ovaj opis svojih iskustava.
Ovde pri početku teksta da spomenem neke bitnije stavke. Prva jeste da sajtove pravim od 2004 godine, a firmu imam od 2013 godine. Firma dobro radi i ova akcija na Fiverru je bila sa ciljem samo da vidim kako to funkcioniše. Važno je napomenuti da Fiver nije mesto da se pare uzmu na brzaka, tako što ćete da odradite neki poslić. Na njemu se sa ozbilnim pristupom može dosta zaraditi, a neretko naći i dugoročan angažman.
Da napišem malo i o zaradi i provizijama. Cena za ovaj posao je bio 60 eura, a kada je novac prebačen meni to je bilo 52 dolara, a kada sam novac povukao na paypal tu je leglo 44,51 euro. sad ovo jeste malo papazjanija oko valuta i prebacivanja iz jedne valute u drugu, ali ovde možete videti koliko se skida za provizije, te da prema tome prilagodite svoje cene.
Ko ne želi da čeka dugo kao ja, može da radi promociju svog gig-a. Ovo nisam testirao pa ne želim mnogo da pišem o tome. Samo da kažem da kad vidim koliko se ta promocija radi na Twitteru sigurno da ima koristi od promocije giga.
Prvo treba kreirati gig
Kada se ode na Fiverr i tamo kreirate nalog, videćete da postoje dve mogućnosti. Jedna je opcija da servisu pristupate kao kupac – bayer, a druga jeste da sve vidite kao prodavac – seller. Po mom mišljenju to je lošije rešenja, ali ko zna, možda se kroz praksu dokazalo kao dobro i efikasno.
U ovoj fazi je potrebno prvo da znate šta želite da radite – bar okvirno. Mogućnosti su veoma raznovrsne i i ako samo krenete da listate nećete na kraju nigde da završite. Okvirno Fiverr je podeljen u osam velikih kategorija, mada postoji i deveta kategorija u kojoj su grupisani poslovi koji su trenutno u trendu. Evo spisak tih velikih kategorija, pa vidite šta bi vam od toga odgovaralo.
- Graphics & Design
- Digital Marketing
- Writing & Translation
- Video & Animation
- Music & Audio
- Programming & Tech
- Business
- Lifestyle
Kada odaberete kategoriju i podkategoriju, potražite gig-ove koji nude usluge koje biste i vi ponudili. Za to možete da koristite i ključne fraze da bi ste preciznije isfiltrirali rezultate pretrage. Znači to sve gledate kao kupac, da bi ste stekli bolji uvid u to kako treba na kraju da izgleda dobra ponuda.
Na šta obratiti pažnju pri kreiranju gig-a
Prva bitna stvar je ono što nudite da odradite. Ovde treba biti stpljiv i pažljiv, gledajte kako su drugi formulisati svoju ponudu. Nikako nemojte samo kopirati tuđu ponudu, jer jednostavno možda je i on pogrešio pa ćete iskopirati i tu grešku na svoj gig.
Druga bitna stvar je da definište šta tačno ne radite. Ne treba ići sa pretpostavkom da se nešto podrazumeva. Ukoliko na primer pravite logo, postoji paket od nekoliko verzija koje to treba da sadrži (u osnovi vektorska i rasterska verzija). Međutim ne škodi da na svom nalogu jasno navedete da tu ne spada nekoliko verzija za društvene mreže. Jasnim definisanjem u startu ćete posle izbeći dodatna zapitkivanja i eventualne nesporazume.
Treća bitna stavka su odgovori na pitanja, ta pitanja možete da iskopirate sa tuđih profila ukoliko vam se čini da su smislena i da mogu da pomognu. Međutim odgovore na pitanja nemojte kopirati nego ih sami sastavite i nemojte da žurite. Sa dobro sastavljenom ovom sekcijom izbećićete da vas previše zapitkuju a da vas potom ne angažuju.
Četvrta stavka jeste formiranje cene, zapravo formiranje cena. Ovde je princip da za svaki gig mogu da se formiraju tri različite cene. Svaka od ponuđenih cena ima malo drugačiju ponudu. Princip je da je najveća cena sa najboljom ponudom. Znači ako je za najnižu cenu vreme za isporuku rada sedam dana, za najveću cenu se može staviti da će posao biti završen za tri dana. Ili neka druga povoljnost.
Ovo je ono što ja smatram bitnim, mada ima tu još stavki kao na primer slike koje idu uz gig na Fiverr-u. O svakoj od stavki bi se moglo prilično pisati, tako da je poželjno da se dodatno raspitate pre nego finiširate gig.
Kako sam ja kreirao gig.
Ponudu na Fiverru sam kreirao negde tokom septembra meseca (ako se dobro sećam). Ponudio sam analizu veb sajtova sa ciljem njihove bolje optimizacije za pretraživače – SEO. Jednostavno mi je bilo prosto neverovatno da na netu ima toliko loših sajtova.
Sadržaj sam sastavio sam, ali sam koristio formulacije koje su i drugi imali na svojim gig-ovima. Gledao sam one koji imaju dosta poslova odrađenih, pa sam koristio fraze koje i oni.
Cena na Fiverr-u je veoma mala, nude se zaista fantastične stvari za 5 dolara. Kako je to za mene nerealno, odredio sam cenu koja je više puta veća od toga što se većinom tamo nudi. Takođe sam pojačao za koji dan i vreme koje je potrebno da se izveštaj završi i pošalje kupcu.
Kako sam odredio dosta višu cenu od većine, a uz to sam postavio i malo duži rok za dostavljanje izveštaja (a nisam radio dodatnu promociju gig-a), došao sam u situaciju da sam čekao duže da me neko kontaktira. Priča se da može da pomogne deljenje tog giga na društvenim mrežama radi promocije, međutim za tim nisam imao ni potrebu pa nisam ni pokušavao.
Link do mog giga – I will create an SEO audit report and action plan WordPress
Kako je tekao prvi posao na Fiverr-u
Sad stižemo do konkretnog, kako je tekao rad na prvom poslu. Sve je startovalo sa privatnom porukom, gde se potencijalni kupac javio 6 januara 2022. Uz poruku je poslao i dve verzije izveštaja koje je dobijao do sada, te me pitao da ja mogu nešto slično da odradim.
Prva bitna stavka – gleda se za koliko brzo ste odgovorili na poruku. Ovo je nešto što nisam nigde pročitao, pa nisam ni obratio pažnu na to. Realno je bitno da odgovorite u roku od 24 časa, ja sam odgovorio za 21 sat. Prvo sam par puta iščitao tu poruku i pitanja, pa dobro pregledao izveštaje, pa sam na osnovu toga sastavio odgovor.
Cilj merenja vremena koliko treba za odgovor vidim kao pritisak na one koji nude usluge. Međutim ne treba previše podpadati pod pritisak i moja je preporuka da je bolje sastaviti dobar odgovor nego da se juri brzo odgovaranje samo radi nekog rezultata.
Ja sam odgovorio za 21 sat, sačekao sam da odgovor prenoći i potom ga poslao. I dalje se uklapam u grupu onih koje Fiverr preporučuje jer sam odgovorio u roku.
U odgovoru sam napisao da ja radim malo drugačije i da ne radim B2B sajtove. Potom opet od kupca pitanje šta smatram pod B2B sajtovima i par primera, gde sam to dodatno objasnio i napravio početak analize jednog od tih sajtova. Pri tome nisam kopirao princip kao oni izveštaji koje su mi poslali, nego sam napravio izveštaj kao što radim za sebe. U osnovi je isto, ali ja na neka stvari obratim malo više pažnje.
Jasno sam napomenuo da ti izveštaji mogu biti dostupni u tri različite varijante i sa različitim cenama. Za sve ovo je trebalo nekoliko poruka što veoma cenim, jer sam mogao preciznije da se upoznam sa tim što žele. A i da objasnim šta mogu da očekuju.
Nakon par dana usledilo je angažovanje preko Fiverr-a sa tim da su odabrali najmanji paket. Caka u celoj priči je to što je u pitanju firma koja se bavi izradom veb sajtova godinama, a angažovali su me da im pregledam njih veb sajt i da im izradim analizu sa preporukama kako da poboljšaju sajt.
Sastavio sam izveštaj, rok za dostavu je bio 3 dana. Poslao sam PDF i to je to, sa tim da ja nisam znao šta sad treba dalje da se dešava. Probao sam malo da proguglam, ali nisam baš našao mnogo korisnog.
Druga bitna stavka je da klijent ima tri dana nakon dostavljanja posla da ga pregleda i odluči da li je to to ili možda nije zadovoljan i da traži dodatne ispravke. U osnovi tu možete samo da čekate, a ako klijent ne reaguje u roku od tri dana smatra se da je posao dobar i dobija se automatski pozitivna ocena.
Sad moram da kažem i da Fiverr iz nekog razloga ima nekoliko aplikacija za mobilne, te da se ova osnovna za one koji nude usluge značajno razlikuje od sajta. Neke funkcije u aplikaciji nisu dostupne ili ih ja jednostavno ne mogu naći. Ali mobilna Fiverr aplikacija može pomoći oko osnovnih stvari.
Treća bitna stavka jeste ocena, jer posao koji sam odradio je prihvaćen iz prve, bez ikakvih prigovora. E sad stižemo do prve ocene, a kako sam video neki ljudi se baš polomiše da im ta ocena bude iznad 4,7. Međutim kako je posao prošao, kako god bih proverio za ocenu, nje nije bilo upisane. Stvar je da je rok da se ocena pojavi na profilu 48 sati, sad koliko sam razumeo ono što se može naći na netu to je samo prvi put.
Tu je potreba da i vi ostavite ocenu za kupca i da napišete neki kraći komentar. Ovo sam radio preko aplikacije i nisam baš siguran u kom delu sam našao da se to aktivira. Jednostavno sam otvarao sve redom, jer sam imao poruku da mogu da ocenim kupca, međutim ni na jednom logičnom mestu ta opcija nije bila dostupna. Pa sam krenuo sve redom da otvaram, dok nisam našao i popunio..
Što se tiče troškova, tu neću mnogo da analiziram, nego samo ukratko kako sam ja to shvatio. Prva stvar je da onaj ko poručuje posao plaća 2 dodatna dolara za Fiverr. Kada se posao završi i novac se prebacuje onom ko je radio uslugu, sa sume se skida 20% za Fiverr. Da su skinuli sa sume koja je meni prebačena jesu, ali da li su tačno 20% to ne znam. Okvirno tu je negde, međutim ima nekog prebacivanja prikaza iz valute u valutu pa je teže oceniti.
Četvrta bitna stvar jeste “Pending clearance”, što je rok od 14 dana tokom kojih ta suma stoji kod Fiverr-a. Nakon isteka tog roka se prebacuje na vaš nalog na Fiveru da sa njima dalje raspolažete. Čim se posao poruči pare su na Fiverru, a kada kupac potvrdi da je zadovoljan sa vašim poslom one postaju vidljive i vama.
Međutim nisam baš najbolje razumeo kako Fiverr tačno računa početak tog perioda od 14 dana. Da li je to od trenutka poručivanja posla, od trenutka kada dostavite posao kupcu, od trenutka kada kupac potvrdi da je sve u redu ili od trenutka kada vi ocenite kupca i napišete komentar.
Čačkajući po aplikaciji na mobilnom našao sam informaciju kod datuma će biti obavljen “Pending clearance”, pa evo par slika kako da to nađete i vidite.
Slika 1
Slika 2
Slika 3
Uglavnom nakon tog perioda od 14 dana, novac je vezan za vaš profil i možete sa njim da raspolažete. Tu treba malo strpljenja. Za one koji radi više poslova i imaju dobre ocene taj period se skraćuje na 7 dana.
Umesto zaključka
U širem delu javnosti se prema radu na Fiverr-u gleda kao na nešto manje vredno, u odnosu na primer prema radu na Upwork-u. Čak i u odnosu na druge sisteme rada preko interneta, pa se čak daje prednost i nekim opskurnim servisima.
Međutim takav sistem gde neko kome treba da se odradi posao angažuje samo jednog radnika ima i svojih prednosti. Ja sam kreirao nalog i gig da bih video kako to ide uživo (a ne samo da ponavljam tuđe priče kao papagaj). I na osnovu onog što sam video, izgleda dobro. Bez mnogo cimanja, doduše čekajući malo duže, došao sam u situaciju da iz malo drugačije perspekive pogledam kako se radi SEO i šta drugi ljudi očekuju od optimizacije sajtova za pretraživače.
Nakon odrađenog prvog posla otišao sam na svoj gig i uneo sam neke sitnije izmene da bude još jasniji. A sad sam napisao i ovaj tekst, nadam se da će nekom malo pripomoći da se aktivira na Fiverr-u i da će naći bar neku korisnu informaciju u njemu. Ukoliko ne nađete info u tekstu, pitajte.
Silicijumska dolina – knjiga
June 25, 2017 | Posted in Knjige | By Nikola Vejin
Termin slicijumska dolina je poznat širom planete, međutim malo je onih koji bi mogli tačno da ga opišu. Da bi se dobro razmeo treba ga posmatrati sa raznih strana: geografske, akademske, ekonomske, tehnološke.
Jedan od značajnijih pokušaja da se ona opiše odradio je Kristofer Keze. On je napisao knjigu jednostavnog naziva “Silicijumska dolina”, i u njoj je dosta dobro opisao kompleksnu situaciju na terenu.
Samom knjigom je blago zagrebana tema, ukazalo se na neke bitne ljude i organizacije. Malo je bolje objašnjena kultura koja vlada tamo, ali i u neposrednoj okolini. Nakon povratka u Nemačku, autor je probao da prenese svoje utiske kolegama. O tome je takođe pisao kao i neka svoja predviđanja kako će se stvari odvijati u kompletnom IT sektoru, ali i svim industrijskim granama.
Prvi utisci o silicijumskoj dolini
Ovo delo je nastalo kao posledica nečega što bi se moglo prosto nazvati industriska špijunaža. Jednostavno se gospodine Keze je “po zadatku svoga poslodavca, izdavačke kuće Aleks Špringer” sa još trojicom kolega uputio na zapad SAD-a. On je poveo i porodicu sa sobom pa su u knjizi prisutni opisi članova porodice u pojedinim trenutcima.
Mada je knjiga nastala na osnovu iskustava koja su bila 2013 godine, nije mnogo izgubila na aktuelnosti. Meni je bila interesanija na osnovu toga što ju je napisao novinar koji se bavi ekonomskim temama, a ne neko ko izvorno prati IT sektor.
Na početku se piše malo više o geografiji, to je bitno jer se silicijumska dolina nalazi u blizini San Franciska. Sama dolina ima nekoliko naseljenih mesta od kojih je najvažniji Paolo Alto. Međutim napominje se da su neka od mesta izopštena iz IT ekosistema. San Hoze je jedan od njih, tamo još ima teritorija koje kontrolišu maloletničeke bande.
Takođe je dat osvrt na akademsku zajednicu sa posebnim akcentom na univerzitet Stanford. Ovo je tehnološki fakultet gde je prilično uobičajno da studenti napuštaju školovanje da bi osnovali firmu. Sa duge strane zaliva se nalazi univerzitet Berkli (Berkeley) gde je akcenat na društvenim naukama. Knjiga “Silicijumska dolina” kroz nekoliko primera prikazuje trvenje među ovim univerzitetima i drugačiji pristup obrazovanju studenata.
O kulturi i navikama
Drugi deo knjige se bavi kulturom koju sam autor opisuje kao analognu. Probao je da se organizje pre dolaska u Ameriku. Međutim na e mailove koje je poslao je retko dobijao smislene odgovore. Odgovora ili nije bilo ili su bili generički. Tek kada je stiga u dolinu video je da sve ide putem dogovora koji se postižu na više ili manje zvaničnim dešavanjima (kokteli, prijemi, roštiljanje, žurke).
Mada je kultura fleksibilna i podstiče napredovanje i širenje, treba napomenuti da to važi za one koji rade u IT sektoru. Autor je napisao veoma dobar prikaz radnika koji omogućavaju da silicijumska dolina funcioniše. To su prodavci, radnici održavanja i mnogi drugi koji zbog niskih primanja ne mogu da omoguće sebi život u dolini. Oni se prinuđeni na putovanje od bar sat i po jer žive u predgrađima SanFranciska ili čak preko zaliva. I plaćeni su značajno niže od njenih stanovnika.
Najznačajniji deo cele priče o navikama u dolini je opisan i u knjizi. To je pristup greškama, kako manjim koje naprave problem tako i većim koje totalno ugase projekat. U Evropi se na to gleda loše i teži se tome da svi koji pogreše na poslu budu kažnjeni. To je verovatno i razlog zašto je u poslednjih 30 godina sve što je značajno i stiglo iz Amerike.
Disrupcija je čarobna reč koja se koristi bez prestanka. Ona opisuje ono što nama i nedostaje, a opisuje se kao napad odozdo. Silicijumska dolina se trudi da značajnim izmenama preuzme monopolističke pozicije tradicionalnim industrijama. Zapravo ne dolina, već firme koje iz nje posluju.
Sama knjiga ima dosta delova koje bi trebalo citirati, ja ću ovde navesti samo dva.
Dobar prizvod nije isto što i dobra ideja. On je redukcija ideje. Esencija. Ono što preostane kada se precrta sve suvišno.
Prava kreativnost ne znači zapisati sve što nekome padne na pamet i taj spisak poslati u IT odeljenje.
Tu je verovatno najvažnija kultura finansiranja, verovatno najvažniji šraf u celom mehanizmu. Silicijumska dolina je mesto gde je uspeo Facebook, Krostofer Keze u ovoj knjizi otvoreno kaže da bi on u Nemačkoj bio značajno manji ili bi čak propao.
Razlog za to nije što je Nemačka siromašnija, već pre svega načini finansiranja. Novac se tamo (u dolini) mnogo brže daje u sisteme koji rastu, odluke se donose nakon značajno kraćih analiza. Ne samo u Nemačkoj nego i celoj Evropi (pa i kod nas u Srbiji) se suviše često provlači ideja da bi država trebala ili čak i da mora da potpomogne sturtapove.
Prognoze i predviđanja
Na moju žalost samo u prvoj polovini knjige je direktno tema Silicijumsk dolina. Druga polovina je ispunjena autorovim analizama nakon povratka u Nemačku. Nakon razmene svojih utisaka sa prijateljima on pravi osvrt na trenutnu situaciju i daje prognoze dešavanja.
Nama to i nije toliko zanimljivo jer se provlači ideja kako će to uticati na Nemačku. Kao urednik u velikom sistemu gde ima dosta novina i sajtova, veoma mnogo pažnje posvećuje autorskim pravima. Sticajem okolnosti ovde u Srbiji postoje neke novine i veb sajtovi u vlasništvu tog izdavača, pa smo svedoci da se ni oni netrude baš da ispoštuju autorska prava vlasnika malih sajtova. Tako da kritike u tom delu knjige su mi malo blede.
Sa druge strane tu je analiza kretanja radne snage i uticaj freelacera na poslovanje svih tipova firmi. Ovde se mogu pročitati veoma interesantne stvari. A preporuka autora je da se svako posveti što više prilagođavanju svoje firme na način poslovanja koji polako dolazi.
Taj novi način poslovanja u većoj ili manjoj meri nameće Silicijumska dolina. I to u svim aspektima poslovanja i veoma često to sve brzo postane standardna procedura. Autoru je malo teže zbog godina da lako prihvati sve pojave koje dolaze sa digitalizacijom, međutim ima dovoljno iskustva da par puta u knjizi priznaje neminovnost promena.
U svakom slučaju je ovo knjiga koju mogu svakom preporučiti da pročita.
Knjiga “Kako sam gubio nevinost”
August 18, 2015 | Posted in Knjige | By Nikola Vejin
Ričard Branson je svakako osoba za koju su svi čuli, ali na našim prostorima nije on toliko lično poznat kao njegove aktivnosti. Njegova autobiografija nosi naslov koji kad se prevede zvuči veoma zanimljivo. “Kako sam gubio nevinost” se može protumačiti na dostaraznih načina, ali je samo jedan onaj pravi jer u pitanju je igra reči. Osnovni naziv grupacije koju vodi Richard Branson jeste Virgin, a naslov autobiografije je samo igra reči koja se vrti oko toga.
Ja, ja, pa još malo ja
Sam početak je po mom mišljenju dosta arogantan, sa pumpanjem toga famoznog ja, pa ja i opet ja. Međutim kako knjiga odmiče to se malo ublažava, verovatno pod uticajem ljudi koji su pomagali da se ova knjiga napiše. Tako da postepeno isplivavaju stvari koje je Ričard ustvari radio i kako ih je radio, kao i sa kim je sarađivao.
Neko bi mogao reći tada je bilo tako vreme, on je prepoznao priliku, zgrabio je i iskoristio. To i jeste istina jer se u prvom delu knjige to dosta provlači. Za neke stvari je on lično imao smisla i sprovodio ih, dok za one koje nije shvatao uspevao je da postavi prave ljude. Bilo je naravno tu i promašaja koji su donosili dosta problema, ali su oni retki.
Međutim kako se knjiga približi polovini svog sadržaja, postaje jesno da prilika uvek ima. Da neki ljudi prosto ulaze u neke poslove koji se nude i da će za njih neko nakon 20 ili 30 godina reći da su oni iskoristili pravo vreme i uzeli prave prilike. Knjiga “Kako sam gubio nevinost” ne opisuje samo poslove i njegov život, tu su opisani i njegovi motivi zašto je nešto pokušavao i zašto je od nekih poslova odustajao.
Meni je bilo interesantno pročitati šašto se odlučio da proizvodi Virgin Colu, gazirano piče po uzoru na Coca i Pepsi. Odgovor je da se takvo piće sasvim jednostavno napravi, približno jednakog ukusa i kvaliteta. Pravi izazov je kako privući kupce da odustanu od dugogodišnjih navika.
Ipak je najpoznatiji kao vlasnik muzičke firme koja je ostvarila fantastične rezultate, afirmisala dosta dobrih novih muzičara i na kraju privukla neke koji su već bili poznati i dokazani. Zaokruživanje te priče sa što je moguće više strana je primer kako prilikom širenja poslova u prvoj fazi treba ići na oblasti koje se naslanjaju na već dokazan posao.
Ričardovi hobiji
Iako spada među bogatije na svetu, Ričard se ne razbacuje preterano olako sa parama. Zapravo ima veoma zanimljiv sistem da se zabavi, a to je letenje gde je letove sa balonom doveo do ekstremnih rezultata. Kao hobi su t letovi pravo uživanje, balon se popne na neku prijatnu visinu i tu se pusti da ga vetar nosi.
I to je sve lepo išlo svojim tokom dok nije palo na pamet da se obore neki svetski rekordi, pa je u njegovoj režiji organizovan prelazak Atlanskog okeana i Tihog okeana. U oba poduhvata je on učestvovao i oba su bila praćena da dosta problema. Takođe je organizovao i prelazak Atlantika brodom da bi se osvojila “Plava traka” za najbrži prelazak preko okeana brodom.
Ocena za ovu knjigu
Ocena za ovu knjigu je 7 jer uprkos početnim problemima oko formiranja knjige, kao i odabira tema to se kasnije dosta ispravilo. Sama knjiga prati period do polovine 90 godina prošlog veka, a na čitaocu je da pogleda čime se Ričard sve bavio nakon tog perioda i čime se planira baviti. Na konretnim primerima su prikazani aspekti širenja poslova, pripreme za te dizerfikacije kao i problemi koji su se pojavljivali.
Dobra stvar je što pokriva duži vremenski period i što su opisani događaji dobrim delom vezani za medije. Iz tog razloga se preciznije neka dešavanja (potpisivanje ugovora sa grupom “Sex Pistols” na primer) mogu sagledati i iz drugih izvora jer su skoro sve aktivnosti ovog čoveka bile ispraćene od strane novinara veoma pažljivo.
Prvo predavanje vezano za startup u Apatinu
October 1, 2014 | Posted in Šta trenutno radim | By Nikola Vejin
U subotu 27 septembra u Apatinu je održano predavanje na temu “Startup preduzetništvo“. Predavanje je održao Ivan Bjelajac koji je trenutno zaposlen u firmi Devana Technologies. Ne možemo se baš pohvaliti da je bila velika posećenost, mada je to posledica slabog poznavanja tehnike kako startupovi funkcionišu.
Ivane je pomogao da se prisutni malo bolje upoznaju sa trenutnim dešavanjima koja su vezana za startupove. Nakon predavanja smo još neko vreme se zadržali u neformalnoj priči, gde se još dosta stvari oko startupova dodatno objašnjeno.
U danima posle predavanja sam razgovarao i sa onima koji nisu bili prisutni i tu se opet ponovilo mišljenje da se pod pojmom startup podrazumeva isključivo da neko ima ideju, pa je potom predstavi i da dobije veću sumu novca da to sprovede u delo. Za ovakav način razmišljanja možemo reći da je posledica pisanja u štampi i prilozima koji se emituju na televiziji. Novinari bez mnogo informisanja jednostavno napucaju tekst sa naslovom da se zaradilo više od IT sektora, nego od proizvodnje malina i malo se oko toga vrte.
Za 11 oktobar mogu već da najavim sledeće dešavanje u Apatinu, ulaz će biti isto besplatan kao i do sada. I naravno, svi su dobro došli.
Dodaci za Firefox
July 10, 2014 | Posted in Firefox | By Nikola Vejin
Koristim Firefox već duži niz godina, a glavni razlog za to je što ima dosta zgodnih dodataka koji mi omogućavaju lakši rad na Internetu oko održavanja sajtova. Ovo je trenutna lista, pošto se to sve menja prema potrebama ali verujem da će nekom ovaj spisak biti od pomoći.
Ovo je dodatak koji najviše koristim, a osnovna funkcija mu je izrada snimaka ekrana. Pored te funkcije, tu su i mogućnosti da se iseče (crop) deo snimka koji nas zanima, zatim mogućnost da se neki deo na slici zaokruži dodatno i da se ispiše tekst kao dodatno objašnjenje. I to sve da se odradi ne izlazeći iz Firefoxa. Postoji opcija da se snimak odmah sačuva na Internetu, sa tim da ako niste registovani kod njih na sajtu to će čuva samo mesec dana. Za registrovane članove se snimci čuvaju duže. Mada kada se nešto želi objasniti, nema ni potrebe za čuvanjem dužim od mesec dana.
Dodatak uz pomoć koga možete da odredite neku boju koja se pojavljuje na sajtu i dobijete njenu RPG vrednost i heksidecimalni broj. Ovo je osnovna funkcija i jedina koju ja koristim, a uz to ima još dosta dodatnih funkcija koje bolje mogu da iskoriste ljudi koji se bave grafikom na Internetu.
Firebug je dodatak koji omogućava rad sličan onom koji nudi kozola u Firefoxu. Sve se radi uživo na sajtovima, pa se lako može direkno videti dejstvo nekih izmena u Htmal, PHP, CSS ili Javascriptu. Postoje neka ograničenja, meni uglavnom služi za testiranje CSS-a i pronalaženje u kojim su fajlovima zapisane neke bitnije funkcije. Malo je složeniji i odmah se vidi da je namenjen za ljude koji se bave programiranjem.
Ovo je najjednostavniji dodatak koji premerava četvrtaste površine. Sa njim možete da vidite dimenzije banera, slika ili delova sajta kao što je sidebar bukvalno za nekoliko sekundi. Samo uokvirite celinu koja vas zanima i odmah se pored tog prostora ispisuju širina i visina u pikselima. Da bi ste završili rad sa ovim dodatkom potrebno je da kliknete na ikonicu koja se nalazi pored adres bara, gde ste inače i aktivirali dodatak.
Još jedan dodatak sa velikim brojem funkcija, ali takođe namenjen webmasterima koji već imaju znanja oko rada na sajtovima. SEOquake Diagnosis je napopularnije funkcija u sklopu ovog paketa, veoma korisna stvar kada želite da vidite koliko vam je konkurencija sredila njihov sajt za pretraživače. Pored te funkcije ima ih još dosta da ih ne nabrajam sada, to bi potrajalo.
Wappalyzer je među poslednjima koje sam dodao i mogu reći da predstavlja pravo otkriće. U sklopu adres bara prikazuje za svaki sajt koji posetimo koje skripte koristi. Da se ogradimo, ne baš za svaki sajt jer ako su u sklopu nekoga bolje urađe zaštita ti podaci se neće videti uz pomoć Wappalyzer. Ali za 98% sajtova će podaci biti dostupni. Uz pomoć njega sam našao desetak skripti koje su odlične i ne znam na koji dugi načim bi mogao i da čujem za njih. Jedna od tih stvari je program za servere Nginx.
Dodatak za Firefox koji pokazuje informacije o fotografijama. Kako se pokušavam već neko vreme uključiti u posao sa prodajom fotografija, ovo je jedna od načina da vidim informacije o slikama koje me zanimaju. Otvor bledne, expozicija i slične stavke.
Ovo je isto dodatak koji omogućava da se vide EXIF dataza neku fotografiju. Ukoliko su slike / fotografije obraživane u nekom od osnovnih programa ti podaci se uglavnom menjaju ili skroz brišu.
GoogAlexa je jedan mali dodatak koji se smešta pored adres bara i u relanom vremenu proverava page rank na Googlu i položaj sajta na rang listi na sajtu Alexa.com. Mada ovi podaci nisu više relevantni, ipak volim da vidim kako su pozicionirani neki sajtovi i kako se kreću na alexa top listi.
Sad da li su ovo najbolji dodaci za Firefox ? Pa sigurno da nisu, jer ih stvarno ima dosta i verovatno ima nekih koji bolje rešavaju probleme. Ja sam se zadržao na onima koji su se pokazali sposobnim da mi olakšaju rad na Internetu. Povremeno probam nove koje neko preporuči, ako mi se ne svide idem obrišemga. Ako je dobar ostaje instaliran.
Glasanje
Loading ...