Kratak osvrt na ponudu za hostovanje sajtova
June 6, 2010 | Posted in Web razmišljanja | By Nikola Vejin
Posle nekog vremena rada na različitim web sajtovima, stekao sam iskustva. Isprobao sam kod nekoliko različitih firmi hostovati sajtove i uvideo izvesne razlike. Svaka ponuda ima svoje dobre i loše strane.
Prva i osnovna stvar koju moram napomenuti, izbegavajte besplatne hostinge, čak i kada su u pitanju jednostavne i obične vežbe. Čak i takva izrada web sajtova, oduzima dosta vremena. I sasvim je sigurno da ćete naići na probleme, jer svi ti besplatni sistemi imaju neka svoja ograničenja. Znači besplatni hostinzi su samo za zaobići, ja sam na svoju sreću ovo pravilo poštovao od samoga starta.
Ali da se ja sad vratim na ono zbog čega je i započet ovaj post, a to je kratak osvrt na odnos cena-ponuđene usluge. Mada je ponuda prilično velika, razlike su veoma male. Ali onda sledi iznenađenje kakvom se nisam nadao.
Stvar je bila sledeća, imao sam sajt koji je rastao i počeo sam polako da uzimam proširenja hostinga. Pregledao sam i ostale firme koje imaju u ponudi hosting, merio sam odnos protoka i ponuđenog prostora na disku sa cenom. Sve ponude su bile ujednačene, nijedna nije odskakala. Monitoring cena je trajao jedno dva meseca, a onda mi je došlo da vidim kako se to radi u belom svetu.
Počeo sam surfovati po njihovim sajtovima, i usledilo je veliko iznenađenje. Posle jedno dva sata surfovanja i upoređivanja paketa, te potom čitanja postova po forumima odlučio sam se za Go daddy i njihov paket ECONOMY PLAN.
Kod domaće firme sam ima paket koji su oni nazivali Premium, a nudio je 3 GB za smeštaj sajta na serveru, a 100 GB mesečnog protoka. Cena za godinu dana je bila preko 90 eura. ECONOMY PLAN kod firme Go daddy je nudio 10 GB prostora na disku i 300 GB protoka mesečno po ceni 20 dolara godišnje.
Ugavnom sistem plaćanja sad nije komplikovan, relativno smo se primakli svetskim trendovima, pa se i kod domaćih banaka mogu naći kartice za plaćanje u inostranstvu. A trud se na kraju isplati višestrukom uštedom.
Programi za izradu GIF animacija
April 20, 2010 | Posted in Besplatni programi | By Nikola Vejin
Baneri su i dalje najpopularniji način za promovisanje na Internetu. Kontekstualno reklamiranje prati banere u stopu, ali ipak je na drugom mestu po popularnosti korišćenja. Prilikom izrade banera se koriste različite tehnike, ali je popularno da se oni snime kao GIF. Prvi razlog je taj što se slike u toj ekstenziji prikazuju samo 256 boja i to direktno utiče na samu veličinu banera, a drugi razlog je što GIF ekstenzija omogućava da bude sačuvana jednostavna animacija koja koristi nekoliko frejmova.
Na taj način, uz pomoć animacije, moguće je na relativno maloj površini banera, posetiocu ponuditi više informacija o onome što se promoviše. Na tržištu postoji ogroman broj programa koji nude izradu animacija na jednostavan način. Većina tih programa se plaća, ali postoji i nekoliko besplatnih a u isto vreme i kvalitetnih rešenja. Ja u poslednje vreme koristim dva programa i rešio sam da ih predstavim na mom blogu, verujem da će biti zanimljivi onima koji se bave izradom web sajtova ili im trebaju male animacije iz nekog drugog razloga.
Prvi program je malo stariji i to je Microsoft GIF Animator i prilično je jednostavan za korišćenje. Ovde možete da preuzmete uputstvo na srpskom jeziku za Microsoft GIF Animator. U svakom slučaju, ako ste zamislili nešto jednostavno, ovaj program će to da odradi na brz i kvalitetan način.
Drugi program koji koristim je pisan u Javi i takođe je veoma jednostavan. Zove se GiftedMotion. Dobra mu je stvr što ne postoji instalacija, nego se odmah aktivira i spreman je za upotrebu. Inače na prvi pogled deluje sasvim asketski, a nimalo nema izgled kao da je namenjen za rad sa grafikom.
Izrada GIF animacija, je dostupna i u većem delu programa koji rade sa grafikom, a među njima i u nekima koji služe samo za prikaz slika. Ja sam ovde u postu predstavio samo dva programa koji imaju jedinu namenu izradu GIF animacija.
Koje su dimenzije banera ?
March 19, 2010 | Posted in Materijal za web sajt | By Nikola Vejin
Ovaj tekst o dimenzijama banera sam stavio u rubriku Materijal za web sajt. U svakom slučaju bitna stavka o kojoj se treba voditi računa prilikom rada na web sajtu. Baneri su trenutno popularni kao sredstvo kada se radi brendiranje, pošto je broj klikova na njih mali. Kod većine korisnika se razvilo takozvano slepilo za reklame, pa korisnici izbegavaju da kliknu na banere. Međutim jasno ispisani tekstovi na nekoj sličici se prosto urežu u pamćenje.
Dimenzije banera su standardizovane, ali nije obavezno poštovanje tih dimenzija. Ali ćete korišćenjem standardizovanih dimenzija, broj potencijalnih problema svesti na minimum. U izvesnim slučajevima kada se radi neki brend, poželjno je korišćenje nestandardnih dimenzija banera, jer se na taj način može izbeći slepilo za reklame kod korisnika.
Ispod ću navesti dimenzije banera u pikselima uz nazive na engleskom jeziku.
- 728 x 90 —- Leaderboard
- 468 x 60 —- Fullbanner
- 234 x 60 —- Halfbanner
- 120 x 90 — Buton 1
- 120x 60 —- Buton 2
- 88 x 31 —– Micro bar
- 300 x 100 – 3 : 1 Rectangle
- 720 x 300 — Pop under
- 300 x 250 — Medium rectangle
- 240 x 400 — Vercital rectangle
- 336 x 280 — Large rectangle
- 180 x 150 — Rectangle
- 250 x250 — Square pop-up
- 125 x 125 — Square button
- 300 x 600 – Half page ad
- 160 x 600 – Wide skyscraper
- 120 x 60 — Skyscraber
Pravu veličinu navedenih dimenzija banera možete pogledati na ovom linku.
Kada se priča o banerima poznat je i izraz set banera i pod time se obično podrazumeva paket od 5 banera različitih dimenzija. Ali tih 5 banera se rade da imaju sličan izgled. U svakom slučaju kada je marketing u pitanju, baneri su i dalje obavezni, bar kada je promocija u pitanju.
Wikipedia i njeno uređenje
July 22, 2009 | Posted in Aktivizam | By Nikola Vejin
Često prilikom surfovanja kada me neki termin zainteresuje, prvo pogledam na Wikipediji šta je u pitanju. Wikipedia je jednostavno postala neophodna u današnje vreme i podrazumeva da postoji. Nju uređuju ljudi dobre volje, a troškove tehničkog održavanja obezbeđuju dobrotvorni prilozi.
Međutim ukoliko prilikom traženja informacija na Wikipediji ne naiđem na informacije o onome što me zanima, ili naiđem na veoma malo informacija, tada se bacim u malo istraživanje po Internetu i sredim članak za taj termin. To ne zahteva mnogo vremena i nije komplikovano tehnički uraditi, a kako je meni taj termin bio zanimljiv biće i ostalima.
Uređenje je relativno jednostavno, zahteva samo malo vežbanja i svako može da uređuje. Takođe je prisutna opcija da se registrujete i tada se beleže sve vaše aktivnosti na Wikipediji. Takođe u tom slučaju vam je omogućeno da razmenjujete poruke sa ostalim registrovanim korisnicima.
Wiki je inače popularna platforma i dosta se koristi kao podrška za projekte koji se rade, na jednoj sam i ja registrovan. U pitanju je Ubuntu Srbija Wiki, lokalizovana verzija podrške korisnicima operativnog sistema Ubuntu. Kada se pogleda kako je sve počelo sa tim projektom, sada je to sasvim fino mesto gde se može naći informacija, a ako se ne nađe tu je Ubuntu forum.
Sređivanjem tekstova na Wikipediji nećete steći neku konkretnu korist, ali ćete se priključiti jednoj velikoj zajednici. Od te vaše aktivnosti će veliki broj ljudi imati koristi, a projekti poput Ecarte će biti ugašeni. Ukoliko nešto napišete, nije sigurno da će to tako i ostati, jer to posle svako može da obriše ili da menja. Ali to sve nadgledaju administratori, koji su tu da spreče falsifikovanje podataka i nekontrolisano reklamiranje.
Kad predstaviti klijentu beta verziju projekta
July 11, 2009 | Posted in Web razmišljanja | By Nikola Vejin
Izrada veb sajtova se u principu ne razlikuje od rada na bilo kom drugom projektu.Od trenutka kada klijent iznese svoje potrebe, pristupa se radu na samome web sajtu. I taj razvoj projekta ide tokom, koji zavisi od toga kako smo mi shvatili šta je klijent tačno želeo.
Ako pokažemo klijentu projekat prerano, delovaće da je siromašan. Pa će klijent to shvatiti da ga smaramo od starta. Ako se odlučimo da pokažemo klijentu projekat kada već odmaknemo sa radovima, može se lako desiti da se vidi da je napravljena greška u ranoj fazi i da će se projekat vratiti unazad previše, te će nam mnogo radnih sati na taj način propasti. A to nikako ne sme da se desi, bar ne da se dešava često.
Zato ja volim da sa ljudima popričam i da se početna skica za sajt odradi na papiru, uz što je moguće više njihovih saveta. Zatim se počne raditi na osnovnoj verziji koju ću klijentima da predstavim kao sliku. I tu se previše ne upuštam u detalje, već samo odradim osnovno. Kada im to pokažem, onda sledi preciznije dogovaranje oko nijansi boja i rasporedu slika i teksta na stranicama.
U toj fazi ide i naplata prvoga dela iznosa koja je dogovorena za sajt. Takom dinamikom naplate se izbegava u startu preterano upuštanje u rad i trošenje vremena. Velika većina zainteresovanih u toj fazi odustaje, što je samo signal da nisu ni zainteresovani za web sajt. Jeste da se na taj način gubi veliki broj potencijalnih klijenata, ali se omogućuje više vremena posveti na one koji su spremni da plate sajt. U principu se treba potruditi da ni slika sajta, ne može zadržati od strane klijenta koji neće da se nastavi rad na sajtu.
Prikaz web sajta u ranoj fazi, će nam svakako uštedeti vremena, jer na taj način se može izgled sajta i njegova funkcionalnost sasvim prilagoditi klijentovim željama. Te želje, nisu uvek iste kao i naša očekivanja, te će se sasvim sigurno desiti da ukoliko sajt pokažemo kasnije klijentu veliki deo izgleda i funkcija morati ukloniti. A potom na to mesto dodati nešto novo. I na taj način će se izgubiti više vremena na izradu sajta.
Glasanje
Loading ...