Index lekovitoga bilja
October 8, 2008 | Posted in Šta trenutno radim | By Nikola Vejin
Kada sam radio na sređivanju sajta Zelena apoteka napravio sam i Index lekovitoga bilja. Međutim tada sam napisao samo štura objašnjenja za biljke, jer sam bio zauzet sređivanjem ostatka sajta i sređivanjem foruma koji se nalazi u sklopu sajta.
Sada je došlo na red i da se proširi tekst za svaku biljku, a to sam rešio da odradim tako da bude sve složeno po istome principu. Pošto ima oko 150 lekovitih biljaka na spisku, to sređivanje će u svakom slučaju potrajati. Evo i spisak biljaka koje se nalaze u tom Indexu lekovitog bilja, pa ako nekoga ta tematika interesuje da može da pogleda.
A
Andjelika-Angelica silvestris
Arnika-Arnica montana
Anis-Pimpinella anisum
Ariš-Larix europaea
B
Badem -Prunus amygdalus
Bagrem-Robinia pseudoacacia
Bazga-Sambucus nigra
Bedrenika-Pimpinella saxifraga
Borovnica,crna-Vaccinium myrtillus
Borač-Borrago officinalis
Bosiljak-Ocimum basilicum
Bosiljak divlji-Calamintha officinalis
Bokvica(muska)-Plantago lanceolata
Bokvica(zenska)-Plantago major
Bunika-Hyoscyamus niger
Bor-Pinus silvestris
Brest-Ulmus campestris
Breza-Betula alba
Bljust-Tamus communis
Bršljan-Hedera helix
Brusnica-Vaccinium vidis idaea
C
Cikorija-Cichorium intybus
Čuvarkuća-Sempervivum tectorum
Celer-Apium graveolens
Čičak-Arctium lappa
Cimet-Cinnamomum Zeylandicum
Čubar-Satureia hortensis
Čubar planinski-Satureia montana
D
Divizma-Verbascum thapsiforme
Dren-Cornus mas
Djumbir-Zingiber officinalis
Dobričica-Glechoma hederacea
Dragoljub-Tropaeolum majus
Digitalis vunasti-digitalis lanata
G
Gavez-Symphytum officinale
Glog-Crataegus laevigata
Ginseng-Panax ginseng
Ginko-Ginkgo biloba
H
Hajdučka trava-Achilea millefolium
Heljda-Fagopyrum esculentum
Hmelj-Humulus lupulus
Hren-Cochlearia armoracia
Hrast(luznjak) -Quercus robur
I
Imela-Viscum album
Idjirot-Acorus calamus
Ivanjsko cveće-Galium verum
Islandski lišaj-Cetraria islandica
J
Jagorčevina-Primula officinalis
Ječam-Hordeum sativum
K
Kamilica-Matricaria chamomilla
Kesten-Aesculus hippocastanum
Kantarion-Hypericum perforatum
Kleka(smreka-borovica) – Juniperus communis
Kim-Carum carvi
Kokotac-Melilotus officinalis
Kopitnjak-Asarurn europaeum
Kičica-Erythrae centaurium
Korijander-Coriandrum sativum
Kopriva-Urtica dioica
Krusina-Rhamnus frangula
Konoplja-Cannabis sativa
Kašikara-Cochlearia officinalis
L
Lipa-Tilia platyphyllos
Lavanda-Lavandula officinalis
Lincura-Gentiana lutea
Lan-Linum usitatissimum
Lazarkinja-Asperula odorata
M
Maslačak-Taraxacum officinale
Matičnjak-Melissa officinalis
Majčina dušica-Thymus serpyllum
Maslina-Olea europaea
Medenika-Melittis melissophyllum
Morač-Foeniculum vulgare
Mirodjija-Anethum graveolens
Miloduh-Hyssopus officinalis
Majoran-Majorana hortensis
Mečja šapa-Heracleum sphondylium
Mrazovac-Colchicum autumnale
U
Uva(medvedje grozdje) -Arctostaphylos uva ursi
N
Neven-Calendula officinalis
Nana-Mentha piperita
Noćurak,žuti-Oenothera biennis
O
Orah-Juglans regia
Očajnica-Marrubium vulgare
Oman-Inula helenium
P
Preslica-Equisetum arvense
Prečica-Lycopodium clavatum
Podbel-Tussilago farfara
Pelin-Artemisia absinthium
Podubica-Teucrium chamaedrys
Plućnjak-Pulmonaria officinalis
Potočarka-Nasturtium officinale
Piskavica-Trigonella foenum graecum
Pasdren-Rhamnus cathartica
Petolist-Potentilla anserina
Pasiflora-Passiflora incarnata
Petrovac-Agrimonia eupatoria
Pirevina-Agropyron repens
R
Ranilist-Betonica officinallis
Rusomaca-Capsella bursa pastoris
Ruzmarin-Rosmarinus officinalis
Rosopas žuti- Chelidonium majus
Ruta-Ruta graveolens
S
Selen-Levisticum officinale
Sapunjaca-Saponaria officinalis
Salep-Orchis morio
Slez,beli-Althaea officinalis
Slez crni-Malva silvestris
Solomonov pečat-Polygonum persicaria
Sladić-Polypodium vulgare
Srčenjak-Polygonum bistorta
Srdačica-Leonurus cardiaca
Steza-Potentilla tormentilla
Šafran-Crocus sativus
T
Trandavilje-Althaca rosea
Timijan-Thymus vulgaris
Troskot- Polygonum aviculare
Topola,crna-Populus nigra
Trava-iva-Teucrium montanum
V
Veronika-Veronica officinalis
Vratic-Tanacetum vulgare
Valerijana(odoljen) -Valeriana officinalis
Vranilovka-Origanum vulgare
Virak(gospin plašt)-Alchemilla vulgaris
Vilino sito,kravljak-Carlina acaulis
Vidac-Euphrasia officinalis
Vres-Calluna vulgaris
Z
Zečji trn,gladis-Ononis spinoza
Zdravac-Geranium macrorrhizum
Zlatica-Ceterach officinarum
Zimzelen-Vinca minor
Zob-Avena sativa
Žalfija-Salvia officinalis
Zlatnica-Solidago virga aurea
Zečja stopa-Geum urbanum
Žutika-Berberis vulgaris
P4P (Proactive network Provider Participation) – naslednik P2P protokola
September 29, 2008 | Posted in Trenutna dešavanja na Internetu | By Nikola Vejin
P4P (Proactive network Provider Participation) je protokol koji bi trebao da nasledi P2P protokol. Već se intenzivno neko vreme radi na tome projektu i postignuti su veoma zanimljivi rezultati. Međutim P4P termin se koristi i kao skraćenica od termina Pay for Performance, tako da nebi trebalo mešati ta dva termina, bez obzira što koriste istu skraćenicu.
Web saobraćaj
P4P (Proactive network Provider Participation) bi prema zamislima trebalo da umanji potrošnju protoka koja se odvija preko mreže i na taj način smanji troškove provajdera. Čitav taj projekat se sprovodi pod nadzorom organizacija koje kontrolišu uslove korišćenja Interneta (Distributed Computing Industry Association). A konkretno firma Pando networks sprovodi to u delo. Rezultati su i više nego dobri, ubrzanje se u proseku povećava i do 200 % dok u nekim situacijama ti ide i mnogo više. To su više nego dobri rezultati, kada se zna još da iza toga stoji mala kompanija. Takođe cilj protokola P4P jeste pored povećanja brzine prenosa podataka, i povećanje sigurnosti i kontrola legalnosti sadržaja koji se prebacuje u meri većoj nego kod P2P mreža.
Reported attack site – veliki problem za webmastere
September 19, 2008 | Posted in Firefox | By Nikola Vejin
Pošto je ovaj blog kao pod domen na sajtu bajeonline.net bio hakovan nedavno, i tom prilikom mu je ubačen zlonamerni deo koda na svaku stranicu, saznao sam neke zanimljive stvari. Naravno opet se pokazalo koliko je bitno imati kvalitetnu tehničku podršku uz hostin paket, o čemu sam već pisao na blogu. Mada sam i ovaj put sam primetio da je došlo do upada i da mi je blokiran pristup blogu, kao i svim pod domenima koji se nalaze u sklopu sajta bajeonline. net. Ali sam vido da je blokiran pristup samo iz Firefoxa. Malo surfujući po netu sam naišao na veoma zanimljivo stanje. Google je pre izvesnoga vremena kupio firmu koja ima bazu problematičnih sajtova, i zahvaljujući toj bazi podataka o problematičnim sajtovima, Firefox blokira pristup problematičnima i na taj način štiti korisnika.
Lepo zamišljeno i deluje prilično ubedljivo moram priznati. I dok sam tražio podatke kako da rešim problem koji je veoma nezgodan, jer posetioci kada vide takvo upozorenje će sigurno naširoko zaobilaziti tu lokaciju na Internetu, nagledao sam se dosta zanimljivih stvari. Ali da ne bi sada napisao knjigu o tome, reći ću samo da Googlov browser Chrome uopšte ne prikazuje to obaveštenje. Znači da Firefox koristi usluge kompanije koja je u sastavu Googla, a sam Google ne koristi te iste podatke od kompanije koja je u njegovom sastavu.
Što se tiče rešavanja problema, neophodno je prveriti pre svega sve falova u sklopu vašega sajta koji imaju naziv index, kao i onih koji imaju ekstenziju html. Kada to sredite poželjno je da pomenite lozinke od Cpanela. I to bi otprilike bilo to što se tiče ispravnosti vašega sajta. Međutim ostaje još da sačekate da Google redovnim putem uvidi da je sajt ispravan, a za šta bi trebalo sigurno nekoliko dana, ili da sami izdate nalog da se odradi inspekcija vašega sajta. Za to je neophodno da se registrujete na Googlov servis Webmaster Tools. Tamo ćete dobiti instrukcije kako da verifikujete prvo svoju lokaciju, a tek potom trebate da pošaljete zahtev za inspekciju vašega sajta. Upozorenje će ako ste dobro odradili posao da omogući normalan prikaz sajta u roku od 24 sata.
Sve u svemu nevesela epizoda, ali kada malo bolje razmislim, sa previše uticaja Googla na kompletna dešavanja. Ali šta da se radi, ipak je on monopolista. I još jednom ću napisati, ovaj put i podebljano. Kada uzimate hosting za svoj sajt, pored svih tehničkih karakteristika, obratite pažnju kako možete da komunicirate sa tehničkom podrškom, i pogledajte na Internetu kakvi su komentari ostalih korisnika.
RATEL je privremeno povukao pravilnik
August 23, 2008 | Posted in Trenutna dešavanja na Internetu | By Nikola Vejin
RATEL je privremeno svoj pravilnik o nadzoru nad komunikacijama na Internetu stavio van snage. Za mene je to svakako lepa vest, jer će se taj dokument dovesti malo u red pre nego ponovo postane aktuelan. Valjda će posle toga sređivanja i da liči na nešto. Mada me je i iznenadila odluka RATEL, jer zaista nisam očekivao da će se ponašati u skladu sa demokratskim standardima, već da će se sakriti iza toga što su oni nezavisno telo. A kao nezavisno telo nisu obavezni da trpe pritiske sa strane. Do sada im je nekoliko puta takva priča prošla, ali su sada promenili svoj pristup.
Internet jeste sada već standard u velikoj meri za komunikaciju, i treba da se omogući nadzor nad korisnicima i nad njihovom komunikacijom. Ali to je veoma osetljiva oblast koja se nemože rešiti na način kako je pokušao RATEL. Sporni pravilnik je zvanično povučen dok se u Srbiji ne usvoji zakon o privatnosti podataka građana, a posle toga bi se trebao uskladiti sa tim zakonom i ponovo stupiti na snagu.
Pucanje balona na Internetu
August 11, 2008 | Posted in Web razmišljanja | By Nikola Vejin
Marissa Mayer je u jednom video snimku koji sam gledao na Internetu, dala svoje viđenje onoga što se na ovim prostorima poznato kao pucanje balona. Za one koji se možda ne sećaju u pitanju je pad berze kojom prilikom je nestao veliki broj firmi koje su svoj posao zasnivale na Internetu. To prilikom je dobar deo investitora izgubio novac na berzi jer su uložili novac u loše firme.
Marissa Mayer je rekla da je Google opstao zahvaljujući činjenici da je u tom periodu zarađivao novac, ali pre svega zarađivao novac na poslovnom modelu koji je bio prilagođen uslovima koji su tada vladali. I to pravi novac, a neki fiktivan. Termin balon od sapunice je i najprikladniji za taj slom berze, jer isto kao i balon, tako se u periodu pred slom jednostavno naduvavala vrednost dot com kompanija. Sve je poput mehura od sapunice bilo krajnje fleksibilno i dobro je podnosilo razne tržišne turbulencije. Sve do jednom, kada su počele da padaju dot com kompanije jedna za drugom poput domina. Međutim moje poređenje sa dominama, nije najtačnije. Ono bi bilo ispravno da su sve firme propale koje su poslovale na Internetu.
Da se vratimo na video u kojem Marissa Mayer objašnjava šta se tada zapravo desilo. Kao što sam već spomenuo, rekla je da je Google opstao jer je zarađivao novac. A njen slikoviti opis tog sloma berze je mnogo bolji od onoga što sam ja spomenuo sa dominama. Ona je taj događaj uporedila sa šumskim požarom. Sasvim slikovito, isto kao i u požaru, i prilikom pucanja balona su nestali manji i nestabilniji, dok su veliki ostali uprkos problemima koji su i njih zadesili. Isto kao što posle šumskog požara velika stabla drveća ostaju samo malo oprljena vatrom.
Kao i veliki šumski požari, tako niko nezna ni kada će ponovo da dođe na berzi do efekta pucanja balona. Te stoga treba poslovni model na kojem se zasniva postojanje web sajta da bude stabilan i prilagođen trenutku.
Glasanje
Loading ...