Jedan kratak osvrt na SEO i optimalizovanje sajtova za pretraživače
May 2, 2009 | Posted in Web razmišljanja | By Nikola Vejin
Izrada veb sajtova je samo početak prisustva na Internetu, posle toga je potrebno obezbediti dobru posećenost za veb sajt. Da bi se omogućila veća posećenost potrebno je odraditi SEO za sajt.SEO je termin koji se sve češće može videti na Internetu i čuti u pričama koje imaju veze sa Internetom. Mogu reći da je to i sasvim opravdano, pošto je bitan aspekat u razvoju veb sajtova.
Poznata je činjenica da korisnici prilikom korišćenja pretraživača, posećuju samo rezultate koji im se pojave na prvoj stranici, a sasvim retko se pogleda na drugu stranu. Pošto je nemoguće da će se sazna na koji način tačno se vrši rangiranje sajtova, u praksi se koristi sistem pokušaja i (slučajnog) pogodka. Kako se neki sistem pokaže pouzdan, za njega se pročuje na netu i svi počnu da koriste te sisteme za optimilizaciju. To omogućava da se stvori veliki broj raznoraznih priča vezanih za SEO. To vodi u situaciju da korisnici pomisle u startu da je to previše komplikovano da se savlada i koristi. Međutim ako se ide korak po korak, sasvim je jednostavno. Prvi korak je naravno da se sajt prijavi na pretraživač (Google na primer). Ovo naravno nije dovoljno, ali se od nekuda mora početi sa radom na poboljšanju pozicije sajta na pretraživačima. I kada se radi taj prvi korak, potrebno je izbegavati automatizovane skripte koje vrše prijavljivanje na veliki broj pretraživača, nego je potrebno samo to odraditi za nekoliko poznatijih ručno.
Kada se počne sa optimalizacijom sajta za pretraživače, neophodno je veoma mnogo strpljenja, pošto se tu rezultati ne vide odmah. Naravno rezultati će se videti, ali da bi se mogli analizirati, potrebno je koristiti neki brojač poseta sajtu. U današnje vreme ti statistički alati dobijaju veliki broj informacija koje se mogu lepo kategorizovati. Na taj način možete da vidite odakle stiže najviše posetilaca i koji deo sajta im je najinteresantniji. Ono što postioce zanima, potrebno je prvo optimalizovati. Jer kao što sam rekao, optimalizacija se radi u većem broju koraka, pa je potrebno celu optimalizaciju podeliti u više etapa.
Trenutno se na Internetu mogu pronaći oglasi mnogih stručnjaka za optimalizovanje sajtova za pretraživače, koji će u zamenu za izvesnu svotu novca da vam srede sajt da bude dobro optimalizovan. Međutim, to je realno nemoguće, pošto se na tome mora raditi bez prestanka. Možemo za primer uzeti meta tagove koji su u startu bili veoma bitan deo za položaj sajta na pretraživaču. Ko je tada platio da mu se optimalizuje sajt, dobio je verovatno meta tagove lepo sređene. Ali su sa vremenom meta tagovi postali mnogo manje cenjen deo za rangiranje, a neke drugi stvari su postale bitnije. I sada ti vlasnici su sigurni da im je sajt dobro optimalizovan, međutim on svakim danom gubi trku sa konkurencijom.
U svakom slučaju bi bilo idealno da sami ako imate veb sajt naučite kako ide optimalizacija, međutim ako nemate vremena ili želje za time onda angažujte nekoga sa strane da to povremeno odradi i tako osveži izgled sajta radi boljega rangiranja na pretraživaču. Ovo je samo nekoliko sitnih smernica u vezi optimalizacije web sajta za pretraživače, inače o tome bi se dalo još mnogo toga reći. Ali to drugi put.
CMS matrix – upoređivanje različitih CMS-ova
April 19, 2009 | Posted in Na Internetu ima | By Nikola Vejin
Kada se kaže CMS, odmah se misli na Joomlu, jer je Joomla postala nakorišćeniji sistem za izradu sajtova. Joomla poseduje veliku zajednicu, koja je izuzetno aktivna. A to je osnovni preduslova prilikom odluke da se počne koristiti neko Open source rešenje. I što je takođe bitno napomenuti Joomla je besplatna za korišćenje.
Međutim Joomla ima i svoje nedostatke, pa se tako veliki broj ljudi odlučuje da napravi svoje CMS-ove. Neki CMS-ove prave za prodaju, ali je veliki i broj koji se mogu preuzeti i koristiti besplatno. Osim te osnovne podele na one koji se plaćaju i na one besplatne, CMS-ovi se međusobno razlikuju u velikom broju stavki. Bilo bi naporno obilaziti sajtove, svakog zasebnog CMS-a pregledajući koji ima kakve mogućnosti. A takođe se bez prestanka pojavljuju novi koji takođe mogu biti zanimljivi.
E tu na scenu stupa CMS Matrix, sajt koji je od velike pomoći. Grupa autora koja ga pravi, konstantno prati veliki broj CMS-ova i redovno osvežava sajt sa novim informacijama o mogućnostima koje se pojavljuju. Takođe se na sajtu CMS Matrix prati i pojavljuje informacija o novim verzijama koje su tek nastale. Sajt CMS Matrix poseduje jednostavan i efikasan metod za upoređivanje više različitih vrsta CMS, tako da se na pregledan način uporedo mogu videti mogućnosti. Na taj način je omogućeno da se već prema datoj situaciji odabere rešenje koje će omogućiti da se najpraktičnije odradi web sajt.
Lično često posećujem ovaj sajt, jednostavno mi na najbrži i jednostavan način omogućava da se brzo upoznam sa svim novostima koje me zanimaju.
Kako ide gašenje .yu domena
April 17, 2009 | Posted in Web razmišljanja | By Nikola Vejin
Sasvim je solidna komplikacija ispala sa gašenjem domena koji su se završavali na .yu. Mislim oni se i dalje koriste, ali je veliki broj domena jednostavno ugašen i to izaziva kolaps.
Za domen .yu je bila zadužena neka grupacija, o kojoj su se mogli veoma često čuti hvalospevi, kako em rade dobro, em je sve na volonterskoj bazi. Samo se povremeno u stručnim krugovima mogla pročitati poneka kritika. Sistem je bio dobar za vreme kada je nastajao, a tada se nije moglo znati najbolje u kom pravcu će se stvari odvijati. Na žalost nije mnogo rađeno da se sistem prilagođava promenama tržišta, to je vidljivo sada iz ove perspektive. Domeni .yu nisu deljeni, nego su deljeni sa dodacima ispred co.yu, org.yu i slično. Takve domene su dobijala samo pravna lica. Ali uz malo dovijanja svako je mogao da dobije neki domen, pa je sa vremenom niko veliki broj sajtova. Nisu baš bili neki domeni realno gledano, ali su bili besplatni.
I onda je nestala Jugoslavija, a Srbija je postala država. Domen .yu je gurnut u ćošak, a promovisan je domen .rs. Ali realno nije mnogo toga odrađeno da bi se organizovao odradi prelazak na novi domen smisleno, nego je sve prepušteno tržištu uglavnom da samo vremenom uredi. Vlasnicima domena koji se završavaju na .yu je ponuđeno da pređu na .rs koji se naplaćuje ili na varijante co.rs, org.rs i slične. Ja sam imao jedan sajt sa domenom org.yu koji sam posle zahteva da se prebaci na novi domen prebacio na .org. Razmišljao sam i o varijanti org.rs, ali sam na kraju odlučio da je bolje uzeti TLD.
I šta se sada dešava sa prelaskom sa .yu domena na neki drugi. Pa recimo da su se pojavili izvesni problemi.
- Sajt ima indexiran sadržaj od Googla, ali sa starim adresama. Što praktično znači da će posetioci da budu preusmereni na stari domen i tu će im izaći obaveštenje da tako nešto ne postoji. A realno sa Googla dolazi najveći broj poseta.
- Izvesni delovi sajtova su linkovani tako da im stoji da se nalaze na lokacijama starog domena. Ovde pre svega mislim na slike, muziku ili video materijal. U nekim CMS portalima ili nekim forumima, se dešava da se ne mogu prikazati slike koje čine grafičko okruženje. Ovde konkretno mogu reći da sam imao iskustvo sa SMF forumom, koji nije hteo da prikaže grafičku temu, već sam u admin panelu ručno to morao da podesim.
- I na kraju totalni kolaps sa e-mail adresama. To je prosto rečeno katastrofa. Ja sam administrirao sajt sa domenom org.yu, pa sam sve naloge gde sam registrovan sa adresom koja se završavala na org.yu podesio na alternativne e-mail naloge. Međutim veliki broj korisnika je ostao bez mogućnosti da koristi svoje e-mail adrese koje su dobili u sklopu nekog sajta. Sve bi to još kako tako prošlo da te adrese nisu korišćene u bankarskim nalozima.
Ovo su samo najčešći problemi sa kojima se srećemo u svakodnevnom radu, koji su značajno mogli biti redukovani da je obavljena malo ozbiljnija priprema od strane agencija koje su ovlašćene da se bave pitanjem nacionalnoga domena od strane države.
U svakom slučaju preporuka koju lično mogu dati jeste da se prilikom kupovine domena odlučite za TLD.
Nova pravila za biznis, ako niste čuli pojavio se Internet
April 12, 2009 | Posted in Web razmišljanja | By Nikola Vejin
Stvar je sasvim jednostavna, treba poslati skenirano uputstvo, koje je narezano na DVD u Sloveniju. Ništa komplikovano, bar sam ja tako naivno pomislio. Pošto sam ga narezao, koverat namenjen za slanje CD -ova sam poneo u poštu. Slobodno mogu reći da su u Apatinu službenice na šalterima veoma prijatne za priču i spremne da pomognu. I tu sledi zaplet, koverat nisam zatvarao jer sam pretpostavio da će ih interesovati šta je unutra. Pojavilo se nekoliko nejasnoća, od kojih je prva dali ima neke razlike da li se šalje DVD ili CD. Druga nejasnoća bila je oko težine pošiljke, pošto je ovo imalo težinu 63 grama, a nije bila sigurna da li važi pravilo da pošiljke teže od 20 grama trebaju da se prijave carini, pa potom da se nešto tamo u carini uplati i potom da se dobije neka carinska deklaracija i to da se donese uz taj DVD. Potom je službenica pitala koleginicu, koje isto nije bila baš sigurna šta treba da se radi, pa su odlučili da pozovu centralu u Novom Sadu. Zvale su na dva broja, ali im se niko nije javio, pa su te brojeve zapisali i dali da ih ja nazovem od kuće. Inače ja sam u Beograd slao pismo koje je težine bilo 1 930 grama i nije bilo nikakvih problema.
Ovo je samo jedan svež primer kako se radi u državnoj službi, pošto u državne službama nije bitno da se ostvari profit. Bitno je da se, da budem blag reći ću, izmisle izvesni poslovi i obaveze radi opravdanja tolikoga broja radnih mesta. Službenici u centralama tih državnih firmi, ili što bi se reklo u današnje vreme menadžment je jednostavno nesposoban van svake mere. Kako drugačije objasniti situaciju da ti menadžeri nisu u stanju organizovati posao tako da se neko javi na telefon koji je predviđen da služi kao tehnička podrška. Ali je taj menadžmen isposlovao da državne službe su obavezne da svoje pakete šalju poštom, a ne kurirskim službama. Tu su morali da se angažuju, pošto je veliki broj državnih službi počeo da koristi kuriske službe radi kvaliteta i brzine njihovoga rada. U tim službama je sasvim nemoguće da se niko ne javi kada pozovete broj za tehničku podršku.
Ali da se vratim na ono gde se u toj celoj priči nalazi Internet. Pa stvar je jednostavna, ja sam skenirana uputstva jednostavno poslao na Rapidshare i kolega ih je iz Slovenije preuzeo. Ovaj post nisam napisao kao kritiku pošte sa nadom da će ona da popravi način svog poslovanja. Od toga realno nema ništa. Ovo je jedan jednostavan primer kako se uz pomoć Interneta može preskočiti bespotrebno zakomplikovana birokratija i posao da se odradi na brži i jednostavniji način. Zato vam savetujem, raspitajte se dobro koje još mogućnosti postoje, osim prebacivanja fajlova. Na primer tu je i besplatno telefoniranje, i još dosta servisa. Ako nemate vremena da surfujete tražeći podatke, angažujte nekoga da vam preporuči tehnologije vezane za Internet koje će vam ubrzati i pojeftiniti poslovanje. Možete biti sigurni da vaša konkurencija radi na tome.
Screenshoter – napraviti snimak ekrana
April 6, 2009 | Posted in Besplatni programi | By Nikola Vejin
Pošto se u poslednje vreme često srećem sa pitanjima kako da se reši neki problem na udaljenom računaru, moram konstantno da isprobavam programe za izradu snimka ekrana. Na taj način mi je jednostavnije da prikažem šta treba da se odradi. I tako, u moru sličnih programa se pojavio jedan sasvim OK, a zove se Screenshoter. Prvo i veoma veliko OK kada je u pitanju program Screenshoter jeste njegova veličina i to celih 87.8KB. Zatim na drugom mestu kao OK jeste broj opcija za podešavanje, kojih ima dosta i za divno čudo tu se nalaze samo opcije koje su zaista korisne.
Screenshoter inače ima opcije kao što su
- mogućnost korišćenja dugmeta Print za izradu snimka ekrana
- snimanje celoga ekrana ili samo dela ekrana
- program se može minimalizovati u tray
- čuvanje snimka ekrana kao jpg, png or bmp
- podešavanje kvaliteta jpg formata slike
- mogućnost da se vidi kursor na snimku ekrana
- podešavanje imena snimka i lokacije gde će biti sačuvan
- automatsko uklanjanje svog prozora za vreme izrade snimka ekrana
Program kada se preuzme ne treba da se instalira, može da se odmah koristi. Program Screenshoter je besplatan.
Link ka zvaničnoj prezentaciji, odakle se može preuzeti program
Glasanje
Loading ...