Wikipedia i njeno uređenje
July 22, 2009 | Posted in Aktivizam | By Nikola Vejin
Često prilikom surfovanja kada me neki termin zainteresuje, prvo pogledam na Wikipediji šta je u pitanju. Wikipedia je jednostavno postala neophodna u današnje vreme i podrazumeva da postoji. Nju uređuju ljudi dobre volje, a troškove tehničkog održavanja obezbeđuju dobrotvorni prilozi.
Međutim ukoliko prilikom traženja informacija na Wikipediji ne naiđem na informacije o onome što me zanima, ili naiđem na veoma malo informacija, tada se bacim u malo istraživanje po Internetu i sredim članak za taj termin. To ne zahteva mnogo vremena i nije komplikovano tehnički uraditi, a kako je meni taj termin bio zanimljiv biće i ostalima.
Uređenje je relativno jednostavno, zahteva samo malo vežbanja i svako može da uređuje. Takođe je prisutna opcija da se registrujete i tada se beleže sve vaše aktivnosti na Wikipediji. Takođe u tom slučaju vam je omogućeno da razmenjujete poruke sa ostalim registrovanim korisnicima.
Wiki je inače popularna platforma i dosta se koristi kao podrška za projekte koji se rade, na jednoj sam i ja registrovan. U pitanju je Ubuntu Srbija Wiki, lokalizovana verzija podrške korisnicima operativnog sistema Ubuntu. Kada se pogleda kako je sve počelo sa tim projektom, sada je to sasvim fino mesto gde se može naći informacija, a ako se ne nađe tu je Ubuntu forum.
Sređivanjem tekstova na Wikipediji nećete steći neku konkretnu korist, ali ćete se priključiti jednoj velikoj zajednici. Od te vaše aktivnosti će veliki broj ljudi imati koristi, a projekti poput Ecarte će biti ugašeni. Ukoliko nešto napišete, nije sigurno da će to tako i ostati, jer to posle svako može da obriše ili da menja. Ali to sve nadgledaju administratori, koji su tu da spreče falsifikovanje podataka i nekontrolisano reklamiranje.
Kako da proverite da li vas neko kopira
July 13, 2009 | Posted in Web razmišljanja | By Nikola Vejin
Izrada web sajtova je prilično zahtevan posao, koji se još komplikuje samim time što se mora raditi na optimalizaciji sajta za pretraživače. Jedan od zahteva jeste i da se piše orginalan i unikatan sadržaj, jer to doprinosi kvaliteti Interneta. I sve bi to bilo lepo da nema krađe tekstova i objavljivanja na drugim sajtovima. Problem je što se to smatra duplim sadržajem za obadva sajta, kako za onaj koji je napisao orginal delo, tako i za stranicu koju je napravio lopov.
Ukoliko imate neki tekst koji privlači dosta prometa na vaš sajt, sasvim je sigurno da će doći do kopiranja na druge sajtove, a vi ćete samo videti lagano opadanje vaših pozicija na pretraživačima, bez mogućnosti da shvatite kako se to dešava.
Malo više čitajući na tu temu, naišao sam na jedan zanimljiv sajt, koji proverava indexirane stranice i prikazuje gde se sva nalazi dupli sadržaj. U pitanju je sajt copyscape.com koji je lak za korišćenje, a i prilično efikasan u pronalaženju duplikata. Kada sam ga testirao probao sam videti za početak da li su iskopirani neki tekstovi sa sajta zanimljiv.org i to iz sekcije Ribolov.
Rezultati su bili poražavajući, tekstovi koji su autorsko delo Pikemana, iskopirani su na neverovatnom broju sajtova. Ali naravno jedan se izdvaja, bez ikakve priče ali baš sve je iskopirano, a to je loviribolov.org. Na nekom drugim sajtovim gde su kopirani tekstovi se može naići da je postavljen link ka izvoru, ali na sajtu loviribolov.org piše da su tekstovi delo Administratora. E taj se administrator baš potrudio, pa evo prilike da ukažem da dotičnu personu, ccc…
Mada postoji jedno bitno ograničenje kod sajta copyscape.com a to je da se za jedan sajt besplatno može proveriti samo ograničeni broj stranica mesečno, dok ako se želi proveriti veći broj stranica, mora da se uzme Premium nalog, gde se jedna pretraga plaća $ 0.05. Na Internetu se sigurno može naći još sličnih servisa za traženje duploga sadržaja, pošto je sigurno da sa porastom Interneta i broj plagijatora raste konstatno.
WordPress i neispravni linkovi
May 29, 2009 | Posted in Wordpress | By Nikola Vejin
Izrada veb sajtova, a poseban akcenat na blogove je posao koji se sada radi konstatno. Ne tako davno bilo je popularno da se napravi sajt sa nekoliko statičnih strana, ali su se tada pojavili razni CMS sistemi, kao što su na primer Joomla i WordPress. Stalnim dodavanjem novih tekstova na sajt ili blog se održava pažnja posetilaca, ali u isto vreme postaju teži za održavanje zbog obima.
A verovatno vam je svima poznat osećaj kada prilikom čitanja, kliknete na neki link i on bude neispravan. I u poslednje vreme sve češće se to dešava, jer je ručnom metodom to praktično nemoguće proveravati kompletan sadržaj, i na kraju se svodi da se link popravi kada nam neko javi da je neispravan. Ali za Woordpress na svu sreću ima jedan plugin koji tu aktivnost automatizuje. Doduše on samo automatizuje pregled sadržaja u potrazi za neipravnim linkovima, dok te linkove sami moramo sređivati.
Broken Link Checker je ime tog plugina, i kada ga aktivirate možete da mu pristupite u administativnom delu preko linka Tools -> Broken Links. Tu će vam biti izlistana tabela sa svim neisparvnim linkovima uključujući i tu slike koje se koriste kao linkovi. Kada sredite sve linkove, a u slučaju da se pojavi neisparavan link kasnije, prikazaće vam odmah kada uđete u administratorski deo ( Dashboard ). tako da to možete da rešavate odmah. Neispravne linkove može odmah prikazati drugačije u sadržaju sajta ako odaberete tu opciju. Takođe upozorava i na redirekciju. kada instalirate plugin Broken Link Checker sajt ili blog vam neće biti dostupni desetak minuta dok se vrši skeniranje sadržaja i posle toga dobijate prvi izveštaj. Posle toga možete da linkove učinite funkcionalnim i na taj način sajt učinite prijatnijim za posetioce.
Jedan kratak osvrt na SEO i optimalizovanje sajtova za pretraživače
May 2, 2009 | Posted in Web razmišljanja | By Nikola Vejin
Izrada veb sajtova je samo početak prisustva na Internetu, posle toga je potrebno obezbediti dobru posećenost za veb sajt. Da bi se omogućila veća posećenost potrebno je odraditi SEO za sajt.SEO je termin koji se sve češće može videti na Internetu i čuti u pričama koje imaju veze sa Internetom. Mogu reći da je to i sasvim opravdano, pošto je bitan aspekat u razvoju veb sajtova.
Poznata je činjenica da korisnici prilikom korišćenja pretraživača, posećuju samo rezultate koji im se pojave na prvoj stranici, a sasvim retko se pogleda na drugu stranu. Pošto je nemoguće da će se sazna na koji način tačno se vrši rangiranje sajtova, u praksi se koristi sistem pokušaja i (slučajnog) pogodka. Kako se neki sistem pokaže pouzdan, za njega se pročuje na netu i svi počnu da koriste te sisteme za optimilizaciju. To omogućava da se stvori veliki broj raznoraznih priča vezanih za SEO. To vodi u situaciju da korisnici pomisle u startu da je to previše komplikovano da se savlada i koristi. Međutim ako se ide korak po korak, sasvim je jednostavno. Prvi korak je naravno da se sajt prijavi na pretraživač (Google na primer). Ovo naravno nije dovoljno, ali se od nekuda mora početi sa radom na poboljšanju pozicije sajta na pretraživačima. I kada se radi taj prvi korak, potrebno je izbegavati automatizovane skripte koje vrše prijavljivanje na veliki broj pretraživača, nego je potrebno samo to odraditi za nekoliko poznatijih ručno.
Kada se počne sa optimalizacijom sajta za pretraživače, neophodno je veoma mnogo strpljenja, pošto se tu rezultati ne vide odmah. Naravno rezultati će se videti, ali da bi se mogli analizirati, potrebno je koristiti neki brojač poseta sajtu. U današnje vreme ti statistički alati dobijaju veliki broj informacija koje se mogu lepo kategorizovati. Na taj način možete da vidite odakle stiže najviše posetilaca i koji deo sajta im je najinteresantniji. Ono što postioce zanima, potrebno je prvo optimalizovati. Jer kao što sam rekao, optimalizacija se radi u većem broju koraka, pa je potrebno celu optimalizaciju podeliti u više etapa.
Trenutno se na Internetu mogu pronaći oglasi mnogih stručnjaka za optimalizovanje sajtova za pretraživače, koji će u zamenu za izvesnu svotu novca da vam srede sajt da bude dobro optimalizovan. Međutim, to je realno nemoguće, pošto se na tome mora raditi bez prestanka. Možemo za primer uzeti meta tagove koji su u startu bili veoma bitan deo za položaj sajta na pretraživaču. Ko je tada platio da mu se optimalizuje sajt, dobio je verovatno meta tagove lepo sređene. Ali su sa vremenom meta tagovi postali mnogo manje cenjen deo za rangiranje, a neke drugi stvari su postale bitnije. I sada ti vlasnici su sigurni da im je sajt dobro optimalizovan, međutim on svakim danom gubi trku sa konkurencijom.
U svakom slučaju bi bilo idealno da sami ako imate veb sajt naučite kako ide optimalizacija, međutim ako nemate vremena ili želje za time onda angažujte nekoga sa strane da to povremeno odradi i tako osveži izgled sajta radi boljega rangiranja na pretraživaču. Ovo je samo nekoliko sitnih smernica u vezi optimalizacije web sajta za pretraživače, inače o tome bi se dalo još mnogo toga reći. Ali to drugi put.
MSN Encarta će biti ugašena
April 23, 2009 | Posted in Trenutna dešavanja na Internetu | By Nikola Vejin
MSN Encarta će kao projekat biti ugašena u toku 2009 godine. Realno Encarta je kao projekat se zagubila u senci Wikipedie. Jednostavno se nije mogla meriti sa količinom informacija koje se svakodnevno unose u Wikipediu, pošto je kriza zakucala na vrata, kao projekat koji se loše razvija, biće i ugašena. Lično sam isprobao jednu verziju Encarte i mogu reći da je sasvim lepo napravljeno. Malo je bila čudna navigacija, ali se moglo i sa takvom navigacijom lepo snaći.
Sad što se tiče gašenja tog projekta, koliko sam ja shvatio biće ugašen samo onaj deo koji se nalazi na Internetu, dok za izdavanje DVD – ijeva nisam ništa našao. Lično nemislim da je to dobra ideja, sa obzirom da je inače sadržaj Encarte uglavnom namenjen za englesko govorno područje, možda se mogla malo promeniti. Za ovako moje mišljenje je odgovoran video Morph Them na kojem govori Marissa Mayer . Ona objašnjava da je najbolje da se neki projekat modifikuje i da mu se promeni namena, nego da se totalno ugasi. Kada se vidi koliko je ljudi bilo angažovano na razvijanju i to što su ti ljudi uglavnom stručnjaci za svoje oblasti, mnogo je nezgodno to tek tako odbaciti.
Realno taj projekat se nikako nije mogao dalje razvijati kao enciklopedia, ali kao neki specijalizovan sajt je svakako mogao da nastavi da postoji. Što se tiče enciklopedia, sada je sasvim dovoljna Wikipedia, na kojoj ima sasvim dovoljno podataka iz vema velikog broja oblasti. Tako na Wikipediji se može naći šta je to Internet, Olimpiske igre, Moruna, Kondenzator, Levijatan, Dašnica , Hmelj i još mnoge druge stvari. A ako ne nađete nešto, slobodno sami možete da napišete članak na tu temu.
Glasanje
Loading ...