Zovem se Vejin Nikola a.k.a. novii. Na ovom blogu predstavljam neke poglede na Internet iz neke moje perspektive.
Radi se analiza blogosfere
March 8, 2015 | Posted in Aktivizam | By Nikola Vejin
Evo najzad i jednog manjeg istraživanja o stanju blogosfere u regionu. Kako ima dosta bombastičnih naslova zaista je neophodno napraviti kompletan presek. Verujem da će se na žalost zaljubljenika i velikih protivnika, stanje pokazati kao prosečno.
Ovim putem bih pozvao sve koji imaju blogove da učestvuju u dešavanju.
Blogeri, evo šta možete da uradite u samo 15 minuta za desetine hiljada blogera:
- Popunite istraživanje klikom na LINK
- Jednostavno napišite blog post kopirajući tekst o Istraživanju (ceo tekst koji možete kopirati i objaviti na svom blogu, baner, kao i ilustracije možete preuzeti OVDE)
- Podelite link do #Blogometar15 na društvenim mrežama klikom na ovaj LINK
Zašto ima malo dobrih sajtova na ovim prostorima
February 26, 2015 | Posted in Web razmišljanja | By Nikola Vejin
Kako se na Internetu bavim sajtovima više od 10 godina, nedavno sam primetio da se slika malo izmenila u odnosu na period kad sam počeo raditi. Postoje dve velike razlike koje moram da priznam: prvo da se tehnologija usavršila da i da je večina sajtova sad funkcionalna i lepa, a druga stvar je da se broj sajtova povećao za 4 puta. To za četri puta, znači kvalitetnih sajtova.
To povećanje broja sajtova je izuzetno malo kada se pogleda i uporedi sa engleskim govornim područjem koje je praktično eksplodiralo i u kvalitetu i u kvantitetu. U samome startu je to bilo samo onako usputno zapažanje, ali se ta misao vraćala više puta i počelo me je kopkati zašto je tako. Na na domaćem tržštu u vrhu su u nekim oblastima zakucani sajtovi dugi niz godina, a jedino osveženje u tom poretku je bila pojava telegraf.rs koji se relativno brzo probio do vrha.
Kako napraviti dobar sajt
Ovo je je relativno jednostavno, naučiš kako se prave dobri sajtovi potom sedneš i napraviš. Doduše napraviti dobar sajt nije lako. Za samo dizanje sajta može da posluži neki CMS, zatim je potrebno odabrati i temu kojom će se sajt baviti. Na osnovu tematike se odabere i domen, tako da je na neki način povezan sa tematikom sajta.Ztim se odradi odabit templata i počene sa pisanjem sadržaja, a usput se naprave i raznorazne strane na društvenim prežama za promociju sadržaja. Obarti se pažnja malo više na SEO i to bi bilo ukratko to.
U praksi se pripreme rade nekoliko meseci, pre nego se kupi domen. Da bi se nekom mogao sajt pokazati, kao neka promocija potrebno je bar 6 meseci da se radi na njemu. Ovo je neka računica ako vam je budžet minimalan i 90% poslova morate sami da odradite. Ako imate dosta para, to vreme za pokretanje sajta se značajno skraćuje. Međutim situacija je da ljudi malo ulažu jer su budžeti za izradu sajta minimalni. I tu na scenu stupa učenje, savetovanje sa iskusnijima, pisanje na forumima i gledanje video tutoriala.
Odustajanje od domaćeg tržišta
Kako se na tom sajtu sve više radi, uviđa se da postoje i drugi načini poslovanja. neko shvati da više voli da programira i potom nađe neku firmu koja radi usluge za strana tržišta. Ti poslovi su solidno plaćeni, ali imaju neke svoje specifičnosti koje nisu tema ovog posta. Poenta je da je u tom trenutku deo polu uspešnih sajtova napušten od strane ljudi koji su otišli u programere ( a tamo je zabranjeno raditi na svojim projektima).
Međutim velika većina je zadovoljna razvijanjem sajtova i radi na tome. Međutim čitav problem oko manjka dobrih sajtova na domaćem tržištu nastaje usled nekoliko pojedinaca koji počnu da rade sajtove na stranim jezicima, najviše na engleskom. U tim početnim fazama se ne vidi neka razlika i nakon malo vremena ti koji rade sajtove na stranim jezicima počnu da zaostaju. Manje poseta, manje otvorenih strana, kraće zadržavanje na sajtu su pokazatelji koji ljudima koji razvijaju sajtove za domaće tržište da su na dobrom putu jer su njihovi sajtovi posećeniji, više otvorenih strana i duže vreme zadržavanja na njhovom sajtu.
Tako je grupa ljudi koja radi na domaćem tržištu umanjena i za one koji su počeli raditi sajtove na stranom jeziku. Ali i dalje naveći broj ljudi nastavlja da razvija sajtove za domaće tržište. Nakon recimo 2 ili 3 godine rada to je već sasvim fino, sajt je dobro popunjen kvalitetnim tekstovima, dosta linkova dolazi ka sajtu, dobro pokriven podrškom na društvenim mrežama. Zarada je prisutna i uglavnom je stabilna, svako je oko svog sajta okupio vlasnike drugih sajtova koji rade slične stvari radi razmene iskustava i linkova.
Razmenom informacija se pojavljuju oni koji su sajtove pokrenuli na stranim jezicima, prikaz njihove statistike je dosta slbiji od domaćih sajtova međutim je zarada dosta često duplo veća. Polako se kod ostalih javljaju ideje o razvoju sajtova na stranom jeziju sa ciljem da se pokrije neka mikro niša, jer samo biti prvi za neku usku oblast je dovoljno da se zaradi isto kao sa domaćim kvalitetnim sajtom.
Kako to sada izgleda
Neki sajtovi koji su se redovno osvežavali, sada su prosto zamrznuti u trenutku. Povremeno se ubaci neka vest i ništa se posebno ne menja na dizajnu. Kao da niko ne radi na njemu, a to je zapravo istina. Jer se sve više ljudi okreće radu za strani tržište, gde je sve teže i rezultati su lošiji sa izuzetkom zarade koja je bolja. Nikako nije zgodno kad se vidi da je sajt na engleskom sa 17 klikova zaradio više nego domaći da 71 klikom na reklamu. I to zaradio duplo više.
Razloga za malu zaradu je mnogo, neko će reći da se isplati reklamirati na velikim sajtovima koji su pri vrhu popularnosti. Jedini izuzetak vredan spomena jeste Coca Cola sa projektom Bloggers Network mada je relativno ograničen po broju mesta koja nude blogerima za učestvovanje. Sa druge strane imate velike kampanje kao “Beograd na vodi” koji se pojavljuje na svim mogućim pozicijama i medijima ako su veliki. Kao da su mali sajtovi koji promovišu turizam ili recimo tržište nekretninama toliko problematični da ih treba izbegavati. Ili ne daju provizije dovoljne da bi se neko cimao.
I tako sad bih ja trebao da napišem neki zaključak ovde na kraju ovoga što pišem, ali trenutno nemam vremena jer idem da završim neki tekst na engleskom. Jer sam i sam nedavno počeo da radim na engleskom govormom području i zadovoljan sam rezultatima.
Kako izbaciti Index.php i www iz url
February 17, 2015 | Posted in ► joomla | By Nikola Vejin
Joomla 3 stiže sa nezgodnim dodatkom u formi “index.php” u sklopu URL-a koji se nalazi odmah iza domena. Taj problem je i pre bio dostupan, ali sad sam se nedavno opet susreo sa njim, pa sam rešio da malo pišem o njemu na blogu. Rešenje je relativno jednostavno i sastoji se iz dva koraka.
Prvi korak u uklanjanju index.php iz URL-a
Prvo je potrebno otići u adminitratorskom delu u sekciju Global configuration, koja se nalazi u sklopu padajućeg menija System. Potom je potrebno opciju Use URL rewriting prebaciti da bude na opciji Yes (kao što je prikazano na slici iznad).
Za razliku od prethodnog perioda, sada je Global configuration podeljen u 5 tabova i potrebno je obratiti pažnju da bude otvoren prvi tab pod nazivom Site.
Drvi korak u uklanjanju index.php iz URL-a
Drugi korak podrazumeva FTP pristup direktorijumu gde se nalaze sajt i promenu naziva „htaccess.txt“ u naziv „.htaccess“. Znači neophodno je da se ukloni sa kraja .txt, a da se ispred termina htaccess doda jedna tačka.
Ja sam radio prebacivanje sajtova sa Joomle 2.5 na Joomla 3 i tom prilikom dokument koji sam pre koristio .htaccess nije važio jer sam ja u njega ubacio dosta izmena koje su za cilj imale poboljšanje performansi sajta. Tu staru verziju sam jednostavno obrisao i preimenovao htaccess.txt.
Jedan od razloga žašto sam požurio da to odradim jeste bio taj što na nekim sajtovima imam instalirane Disqus sistem za komentarisanje. On je ispod polja za komentarisanje davao linkove prema drugim tekstovima na sajtu, međutim ti njegovi linkovi su bili bez index.php-a u sklopu URL-a.
Kako izbaciti www iz URL-a
Druga stvar na koju bih skrenuo pažnju jeste dodatno sređivanje URL-a. To podrazumeva dopisivanje u .htaccess dodatnog koda koje će omogućiti da se veb sajt uvek prikazuje sa istom adresom. U osnovi kad se instalira sajt se prikazuje isto uglavnom sa adresom www.nekidomen.net i sa adresom nekidomen.net. To je dosta lože kada se uzme u obzir da to pretraživači baš ne vole jer deluje kao da imaju dva sajta na različitim adresama akoji su isti.
To nije neka ogromna greška, pa da možete biti penalizovani na neki gadan način ali svakako smeta.
Redirekcija sa sajta koji sadrži www na verziju bez toga u URL-u
RewriteCond %{HTTP_HOST} www.nekidomen.net
RewriteRule (.*) http://site.com/$1 [R=301,L]
Redirekcija sa sajta koji ne sadrži www na verziju koja ima www u URL-u
RewriteCond %{HTTP_HOST} ^nekidomen.net [NC]
RewriteRule ^(.*)$ http://www.snekidomen.net/$1 [L,R=301]
Veoma je bitno napomenuti da se to dodaje nakon stavke RewriteEngine On u sklopu .htaccess fajla i da će nakon toga ispravno da radi. Nakon ove izmene je potrebno da se odradi podešavanje stavki u sklopu Google Webmaster tools, da bi Google mogao na ispravan način da indeksira sajt.
Prebacivanje na Joomla 3
February 1, 2015 | Posted in ► joomla | By Nikola Vejin
U decembru mesecu prošle godine je prestala podržka za Joomlu 2.5, tako da bi bilo dobro da se odradi prebacivanje na noviju verziju Joomla 3. Za Jomlu 3 se zna da će najmanje podršku imati do oktobra 2016 godine.
Ovde je bitno da se zna da pod pojmom podrške, neće se izbacivati novije verzije Joomle 2.5, neće se raditi na daljem razvoju templeta, kao ni modula, komponenti i pluginova. Svako dalje zadržavanje na toj verziji Joomle dovodi do toga da sajt bude izložen uspešnim hakerskim napadima.
Postupak prebacivanja na noviju verziju je relativno jednostavan i zahteva određene pripreme pre početka. Prvi korak je naravno pravljenje rezervne kopije baze podataka i svih fajlova koji čine sajt. Potom je potrebno popisati sve dodatke koji se koriste, kao i naziv templata. Potoj potrebno proveriti da li oni svi podržavaju verziju Joomle 3 i ako ne postoje novije verzije treba razmotriti njihove alternative.
Kada se počne sa prebacivanjem prvo se isključe svi dodaci da ne budu aktivni, a templete se odabere neki koji ima podršku za Joomlu 3. Samo prebacivanje se potom odradi iz administratorskog dela sajta i traje otprilike 5 minuta. Posle prebacivanja na noviju verziju se odabere opcija da prikaz eventualnih grešaka bude na maksimumu i počnu se uključivati dodaci za sajt.
Greške su moguće i uglavnom su u pitanju sitnice koje se lako saniraju, međutim ukoliko dođe do nekog ozbiljnijeg problema najbolje je pošto se utvrdi šta je problem vratiti rezervnu kopiju koju smo napravili ranije. Na tako vraćenoj starijoj verziji sajta se može poradi se na rešavanju problema i potom se ponovo odradi prebacivanje na novu verziju Joomle.
Na forumu internetzarada.org sam napravio tri teme koje obrađuju neke aspekte prebacivanja na noviju verziju, a da se ne bi ponavljao, samo ću dati linkove ka tim temama.
- Kako obnoviti administratorsku lozinku za Joomlu
- Kako dodati Google Analytics u Joomla 3
- Podešavanje editora u Joomli
Na kraju ću napomenutu da kad već radite prelazak na noviju verziju, možete da odradite promenu templata ukoliko koristite neki koji nije responziv. Trenutno je broj poseta preko mobilnih uređaja oko 15% na ovom forumu, a sa predhodnom temom koju sam koristio to je samo odbijalo ljude.
Osvrt na predavanja od 11 oktobra
October 23, 2014 | Posted in Aktivizam | By Nikola Vejin
Dva predavanja – Startup iz prve ruke
U Apatinu su 11 oktobra održana dva predavanja sa idejom da se bliže predstave startupovi na praktičnim primerima. Gosti predavači su bili Vukašin Stojkov sa temom “Kako prepoznati dobru ideju i razviti je u posao“, a drugo Miloš Milić sa temom “Razvoj sturtapa sa pričom iz prakse“.
Njihovi projekti su TruckTrack i Farmia na kojima aktivno rade, a kvalitet tih projekata su prepoznali i investitori. Iako termin startupa nije baš sasvim jasan, ovo predavanje uz ona predhodna su malo pojasnila termine prisutnima. Sticajem okolnosti predavači se nisu mogli zadržati dovoljno dugo, ali je ipak svo vreme bilo ispunjeno kvalitetnim razgovorima.
Milošu i Vukašinu se moram posebno zahvaliti na tome što su uprkos gomili dešavanja u Beogradu došli i kod nas u Apatin. Nama u Apatinu ostaje da osmislimo dešavanja za sledeću godinu koja će nam pomoći da ojačamo pozicije naših sajtova.
Glasanje
Loading ...