Zanimljivo mi je samo što u tekstu od Blica stoji da Fejsbuk i Tviter bi uskoro mogli da dobiju konkurenciju, ali se ne spominje Google plus.  U skorije vreme je učinjen korak da je Majkrosoft i Facebook povezan, i to preko video chata. Majkrosoft sasvim sigurno može razviti prilično veliku zajednicu, sa pristojnim brojem članova, mada sigurno neće težiti da bude tržišni lider, a neće se mnogo otimati ni za ulogu tržišnog sledbenika. Oni su doduše izjavili da je to interni projekat, ali je sigurno da lako može da postane javan. Ili može da posluži kao osnova za razvijanje nekog drugog sistema koji bi bio javan.

Bing je projekat iz Majkrosofta koji takođe ne nastupa preterano agresivno, ali zato ima konstantan rast. Pošto se nudi reklamiranje na Bingu u paketu sa Yahoo, jasno je da Microsoft će sarađivati sa svima koji su zainteresovani, a kad se pogleda i sam Bing kao i projekat za reklamiranje, vidi se da će se poslužiti oprobanim rešenjima koja kod drugih sasvim lepo rade.

Ima ljudi koji će da kažu da su lopovi i plagijatori koji nisu sposobni sami ništa da smisle, ali treba razumeti da je najbitnije da je investitor zadovoljan. Tulalip  neće biti projekat koji će se bombastično pokrenuti, onako na sva zvona. Ali zato će biti sasvim sigurno da će, ako postane javno dostupan imati konstatan rast članova, a samim time i konstatan rast zarade.

Paypal je sistem za plaćanje preko interneta bez korišćenja broja kreditne kartice ili broja bankarskog računa. Odlikuje se velikom sigurnošću i jednostavnim načinom korišćenja.

Rado bi naveo i ime novinara koji je objavio ovu “novinarsku patku”, ali se nije potpisao. Stvar je u tome da se ta vest prenosi iz godine u godinu i to uvek zahvaljjući ljudima iz Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo. To ministarstvo vodi Jasna Matić. Ovo ministarstvo je imalo više projekata vrednih pažnje u pogledu Open source rešenja koja je uspašno realizovalo. Ali oko uvođenja naše zemlje na listu korisnika Paypal-a je zapelo. Moje lično mišljenje da je razlog tome nespremnost vlasti da prilagodi zakone o finansijama po evropskoj meri.

Ali je zato vlada spremna da poveća porez na kompjutere za 10 posto, za to imaju vremena. Ali da se vratim na vest koju je objavio NIN, mada je to samo objavljeno u kratkoj formi, ipak se izgubilo među svim dosadašnjim vestima koje su najavljivala početak rada Paypal-a u Srbiji. Evo daću nekoliko linkova ka sajtovima koji su to isto najavili za 2010 godinu.

• personalmag.rs
• smedia.rs
• pcpress.info

Realno broj sajtova koji su najavili ovaj događaj za 2010 godinu je značajno veći, i svi oni mogu da se pozovu na to da su samo preuzeli vest koju je prezentovalo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo. To isto može da kaže i časopis NIN za vest koju je on objavio. Međutim postavlja se pitanje da li je u redu objavljivati vesti koje stižu iz nesigurnih izvora. A realno se Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono drštvo pokazalo kao nesiguran izvor informacija kada je u pitanju Paypal u Srbiji. Sve ispadne kao nešto rekla kazala, može a i nemora i slično.

P.S.
Dok sam pisao post, vidim na Netvibes da je i Dragan Varagić skrenuo pažnju na ovo saopštenje na svom blogu. Ako se vest proširi, možda će i političari da se dozovu pameti pre nego se usude reći “Država, to sam ja“. A sa ovakvim postupcima i stavovima na tom su putu.

Sad što se tiče gašenja tog projekta, koliko sam ja shvatio biće ugašen samo onaj deo koji se nalazi na Internetu, dok za izdavanje DVD – ijeva nisam ništa našao. Lično nemislim da je to dobra ideja, sa obzirom da je inače sadržaj Encarte uglavnom namenjen za englesko govorno područje, možda se mogla malo promeniti. Za ovako moje mišljenje je odgovoran video Morph Them na kojem govori Marissa Mayer . Ona objašnjava da je najbolje da se neki projekat modifikuje i da mu se promeni namena, nego da se totalno ugasi. Kada se vidi koliko je ljudi bilo angažovano na razvijanju i to što su ti ljudi uglavnom stručnjaci za svoje oblasti, mnogo je nezgodno to tek tako odbaciti.

Realno taj projekat se nikako nije mogao dalje razvijati kao enciklopedia, ali kao neki specijalizovan sajt je svakako mogao da nastavi da postoji. Što se tiče enciklopedia, sada je sasvim dovoljna Wikipedia, na kojoj ima sasvim dovoljno podataka iz vema velikog broja oblasti. Tako na Wikipediji se može naći šta je to Internet, Olimpiske igre, Moruna, Kondenzator, Levijatan, Dašnica , Hmelj i još mnoge druge stvari. A ako ne nađete nešto, slobodno sami možete da napišete članak na tu temu.

1. Zgrabite najbližu knjigu
2. Okrenite stranu 56
3. Pronađite petu rečenicu na strani
4. Napišite blog unos zajedno sa ovim uputstvom za igru

А evo šta piše u knjizi koja je meni najbliža

Bolje rečeno saradnja postaje veoma bliska; oboje uspevaju savršeno da komuniciraju, s obzirom da dete bez ikakve muke definiše signale psa.

Larousse Enciklopedija pasa

Možda je autorka mislila da je ovo prvi put da su objavljeni zapisi sa nekoga bloga koji se vodi u sklopu B 92, ali to nije rekla. Ili je možda mislila da je ovo prvi put na ovim prostorima da se predstavlja neka knjiga sa tekstovima iz blogosfere na sajmu knjiga, ali nije ni to rekla. ili je mislila nešto drugu, ali ja samo kažem šta sam čuo da je izjavila u vestima.

Neko će reći da sam pristrasan, jer blogovanje na Blogu od B 92 smatram elitističkim i previše izloženim cenzuri gde nije dozvoljeno drugačije mišljenje. Iz toga razloga ni neobilazim blogove koji se vode na tom blog servisu, niti ih držim u svome blogrolu, a ni među feedovima koje pratim uz pomoć Netvibesa. Na sajtu gde je objavljena vest o objavljivanju knjige, sam jednostavno morao da ostavim komentar.

Web saobraćaj

P4P (Proactive network Provider Participation) bi prema zamislima trebalo da umanji potrošnju protoka koja se odvija preko mreže i na taj način smanji troškove provajdera. Čitav taj projekat se sprovodi pod nadzorom organizacija koje kontrolišu uslove korišćenja Interneta (Distributed Computing Industry Association). A konkretno firma Pando networks sprovodi to u delo. Rezultati su i više nego dobri, ubrzanje se u proseku povećava i do 200 % dok u nekim situacijama ti ide i mnogo više. To su više nego dobri rezultati, kada se zna još da iza toga stoji mala kompanija. Takođe cilj protokola P4P jeste pored povećanja brzine prenosa podataka, i povećanje sigurnosti i kontrola legalnosti sadržaja koji se prebacuje u meri većoj nego kod P2P mreža.

Neki od članova gore pomenute grupe su dobro konstatovali da u Srbiji verovatno ni nema 100 000 ljudi koji koriste Internet. Tako da je taj broj nedostižan, međutim ko će ga znati, ako se slučajno link ka grupi prelije na inostranstvo svega bi tu moglo da bude na kraju. Sve u svemu svaka čast za dobar fazon.

Internet jeste sada već standard u velikoj meri za komunikaciju, i treba da se omogući nadzor nad korisnicima i nad njihovom komunikacijom. Ali to je veoma osetljiva oblast koja se nemože rešiti na način kako je pokušao RATEL. Sporni pravilnik je zvanično povučen dok se u Srbiji ne usvoji zakon o privatnosti podataka građana, a posle toga bi se trebao uskladiti sa tim zakonom i ponovo stupiti na snagu.

Ja lično smatram da dokument o obavezi provajdera da obezbede uslove za nadzor komunikacija preko interneta treba da posotoji i da je obavezujući za sve provajdere. Ali treba da se ozbiljno kaže i ko može da koristi informacije i u kojim situacijama. To nikako ne bi smeo da bude nedorečen ili dvosmislen tekst, za kakav ja smatram ono što je RATEL objavio. Koliko sam ja posle shvatio njihova objašnjenja, to je već sve definisano sa nekoliko zakona, uključujući i zakon o zaštiti privatnosti građana koji bi se uskoro trebao usvojiti. A ova njihova odluka bi trebala da pomogne u borbi protiv terorizma i prevenciji kriminala. Bar je to njihovo objašnjenje.

Ali kada je bila frka oko gašenja televizija i oko čudnih merila za dodelu radio frekvencija, primetio sam da se članovi RATEL-a smatraju važnijim čak i od vrhovnog suda. Nadam se da će sada pošto su videli da je javnost prepoznala izvesne propuste u njihovom radu, biti bar malo temeljniji, jer zaista samo ozbiljna organizacija može da dovede stanje u medijima malo u red. A to bi nam svima prijalo.